У банатском месту Орловат, 7. децембра 1857. године рођен је српски сликар Урош Предић који, уз Пају Јовановића, представља највећег уметника епохе реализма код нас. Био је члан Српске краљевске академије и први председник Удружења ликовних уметника Србије. Урадио је неке од најлепших слика са српским националним мотивима, попут „Косовке девојке“, „Херцеговачких бегунаца“ или „Сирочета на мајчином гробу“, а последње две откупио је наш славни Михајло Пупин на изложби у Паризу 1889. године и поклонио их Народном музеју у Београду. Иконостаси цркава у Бечеју и у родном Орловату су његово дело, баш као и иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског који му је био мецена. Такође је израдио и портрете многих знаменитих Српкиња и Срба свог времена, попут краљице Наталије Обреновић, Слободана Јовановића, војводе Живојина Мишића, Стевана Стојановића Мокрањца, Ђорђа Вајферта, Стојана Новаковића, Јована Цвијића и многих других. Преминуо је у Београду 11. фебруара 1953. године, у дубокој старости, са 96 година. Према личној жељи, његови посмртни остаци су сахрањени у родном Орловату, недалеко од Зрењанина.
Ликовна критика каже да Урош Предић спада међу малобројне српске сликаре који су са посебном пажњом, много љубави и поштовања сликали децу. Бавећи се њима , овековечио је различите сцене из свакодневног живота најмлађих. Склоност ка реалистичком жанру испољила се код њега још у гимназијским данима, да би свој зрео облик попримила по завршетку сликарских студија на Академији ликовних уметности у Бечу. Зато не чуди то што је за своју чувену „Надурену девојчицу“ из 1879. године, у Галерији Матице српске у Новом Саду, добио престижну Гундлову награду Бечке академије за најбољи студентски рад у техници уље на платну.
Дечје портретно сликарство оплеменио је и уздигао на виши ниво, те није нимало случајно што је Јован Јовановић – Змај одабрао баш њега да илуструје часопис „Невен“. Први број часописа изашао је давне 1880. године, а насловну страну красила је Предићева илустрација под називом „Рибарче“. Због блиске сарадње и међусобног уважавања два наша великана, многи историчари уметности сматрају да је слика „Надурена девојчица“ инспирисана Змајевом песмом „Срда“:
„Ја се често намрштим
И станем за врата,
Пак се срдим и срдим
По два, по три сата“.
Исто тако, најпознатији Змајеви јунаци Пура Моца, Мали Влајко и многи други настали су управо из Предићевог пера, а вероватно и четкице.
Јелена Допуђ, уредница