СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА ˗ 27.АПРИЛ
Светски Дан позоришта обележава се на иницијативу Међународног позоришног института од 1961. године. На тај дан позоришта широм света организују разне манифестације. Најважнија међу њима је традиционална порука коју увек пише позоришна личност светског угледа.
Глумци и забављачи су постојали откако је „света и века“ и бивали и обитавали у разним условима.
Током 16. века, са бучних градских тргова и прометних гостионица позоришта се селе полако према периферији. На ливадама и поред блатњавих путева почиње се са градњом позоришних зграда од дрвета, које су веома личиле на дворишта гостионица где су се нешто раније одржавале представе. Како је све то ипак било на отвореном, за време кишних и хладних дана није било пријатно ни глумцима ни гледаоцима, јер су врло често били мокри до голе коже и поред својих костима и свечаних одела.
Бука и гужва, који су владали за време представа, били су уобичајена појава. Публика се гурала, галамила без имало обзира и према глумцима и према другим посматрачима. Тада није било редара да брину и одржавају ред. Уколико глумци нису успевали да одрже пажњу публике, често се дешавало да су морали да скраћују или напречац завршавају представу. Могло би се, на неки начин, рећи да је тадашња публика била немилосрдна према глумцима и не само да нису добили неки новчић и грмомогласан апалуз већ се могло десити да су били гађани појединим предметима уколико се публици представа није допала.
Током 17. века у Француској се јавља познати комедиограф Молијер. Као писац користи свеколику скалу комичних ефеката, од лакрдије до највише комедије, у којима је кудећи недостатке било људске душе, било разума, а створио је личности којe су осталe вечити типови и карактери. Главна дела су му била Дон Жуан, Учене жене, Тврдица, Уображени болесник…
Његовом заслугом жене се враћају у позориште и преузимају тумачење женских улога које су пре тога играли мушкарци .
До тада су све позоришне представе могле да се играју само при дневној светлости, а када би пао мрак, низале су се свеће које су гореле током читаве представе.
Владари који су подржавали разне уметнике, па самим тим глумце, нису имали проблеме као обична публика. За њих и њихове дворјане представе су се одржавале на самим дворовима, у много пријатнијем амбијенту, али често без пратеће опреме као што су кулисе, као и са много мање актера на сцени.
У вековима који су касније следили и чланови краљевских кућа, председници држава, као имућнији представници грађанства, почели су да одлазе у редовна позоришта која су, наравно, била зидана од чврстог материјала, а самим тим и луксузнија него што су била позоришта у којима су глумци и гледаоци цвокотали од зиме, или пак били изложени другим временским непогодама.
илустрација: Нада Серафимовић
Ваша Невена