Некада давно, на пијаци су истога дана купљени лабуд и гуска. Заједно су гуска и лабуд однети да живе у језерцету крај једне виле. Требало је да лабуд улепша поглед своме новом господару и да ствара задовољство певањем своје чувене лабудове песме, а гуски је, нажалост, било суђено да заврши на тањиру.
Неко време су лабуд и гуска живели заједно, задовољни и срећни, а постали су и најбољи пријатељи. По цео дан су пливали и играли се у води, уживајући у лепоти језера. Господар је долазио са својим пријатељима на језеро и сви су им се дивили. Време је пролазило и дошао је дан када је требало да се гуска нађе на тањиру као укусно печење. Кувар је отишао до језера да је ухвати, али забуном је уместо гуске ухватио лабуда. Видевши како се нож примиче његовом дугом лепом и белом врату, лабуд запева своју чувену лабудову песму, а када је кувар то чуо, схватио је да је погрешио. На срећу, лабуд је остао у животу, а могло је да буде другачије.
Из овога се, драга децо, види да онај ко уме да употреби праву реч у правом тренутку, увек може да се спасе, баш као лабуд у овој причи.
Лабудови су одувек одушевљавали човека својом чедном белином и нежним изгледом. Уметнике је заносила прича о лабудовој песми. Иако се то кричање тешко може назвати песмом, реч је заправо о њиховој љубавној игри. Наиме, заљубљени пар се лако препознаје управо по тој нескривеној љубавној игри после које на ред долазе младунци. Замислите, децо: када се лабудићи излегу, они нису бели, већ сиви и такви остају првих годину дана – за то време су прави “ружни пачићи”.
Мужјак је пажљиви чувар своје породице и ником не дозвољава да приђе женки са лабудићима. Занимљиво је да лабуд разликује своју изабраницу од других дуговратих лепотица, по кљуну и очима, то јест по њеном лицу.
Љубавна игра лабудова и њихова приврженост право су оличење вечне љубави.
*Приче су транспоноване из народног стваралаштва и стваралаштва Јована Јовановића Змаја у савремене текстове, блиске деци, са истакнутим ауторским елементима, како би се јасно ставио акценат на поуку у причи. Најчешће су додавани елементи срећних завршетака, нарочито тамо где нису постојали. У оквиру ауторкиних истраживања представљене су најзанимљивије чињенице о појединим актерима у баснама са циљем да деца упознају народно стваралаштво на модеран и њима прихватљив начин.
Змајјована (Мирјана Петрушић)
илустрација: Нада Серафимовић