Вилински коњиц је један од најстаријих инсеката на Земљи. Једна врста тог инсекта која је живела пре више милиона година била је велика као данашњи галеб, а то је велика разлика с обзиром на то да је величина данашњег вилинског коњица око десет центиметара.
Он лети тихо и брзо и достиже брзину око осамдесет километара на сат и никада се не судари ни са једном граном или листом. Може притом да одједном промени правац кретања под правим углом, да лебди у месту и да лети уназад.
Вилински коњиц живи у близини језера и река, где се и рађа. После свадбеног лета следи парење, где женка полаже јаја по воденим биљкама, а из њих настају ларве које живе од једне до пет година. Она лови ларве комараца као и пуноглавце. Занимљиво је да се током свог живота у води ларва преобрати чак девет пута. Код последњег преображаја, пење се уз неку стабљику или трску и, припијена уз њу, чека док се не појави одрасли облик – вилински коњиц. Он живи само неколико седмица, а храни се мувама и лептирима. Када лети, личи на мали шарени авион који кружи изнад воде. Тело му је витко и обојено плавом, жутом, црвеном и наранџастом бојом. Има два пара снажних крила која му помажу да лети брзо и дуго – чак и по неколико сати без предаха. Има сложено око које има много малих очију, а састоји се од чак 20000 таквих очију. Име вилински коњиц вероватно се везује за легенде о воденим вилама јер се овај лепотан најчешће може видети и у близини воде.
*Приче су транспоноване из народног стваралаштва и стваралаштва Јована Јовановића Змаја у савремене текстове, блиске деци, са истакнутим ауторским елементима, како би се јасно ставио акценат на поуку у причи. Најчешће су додавани елементи срећних завршетака, нарочито тамо где нису постојали. У оквиру ауторкиних истраживања представљене су најзанимљивије чињенице о појединим актерима у баснама са циљем да деца упознају народно стваралаштво на модеран и њима прихватљив начин.
Змајјована (Мирјана Петрушић)
илустрација: Нада Серафимовић