У давна времена, једна девојка је, оставши сама на свету, живела у малој кући дубоко у шуми. Била је врло сиромашна, али је научила да преде.
Иако је била спретна и вредна, од онога што је стварала вретеном, ткачким котуром и иглом није успевала да заради довољно за живот.
Једнога дана у село стиже млади принц који је желео себи да пронађе невесту.
Свакога дана је јахао на свом коњу и распитивао се која је девојка најбоља и најлепша. Показивали су му многе девојке, све прилика до прилике, али на сироту ткаљу из шуме нико није ни помишљао, иако је била и вредна и лепа. Пролазило је време, а принц је свакој девојци проналазио неку ману и ниједна му није била довољно добра и лепа.
Најзад се и вредне девојке неко сетио, а то су, у ствари, били предмети које је она употребљавала за рад. Најпре је из девојчиних руку искочило вретено. Откотрљало се кроз шуму вукући златну нит све до принца. Онда је кренуо и ткачки точак, али се зауставио пред вратима колибе и ту изаткао прекрасни ћилим. Најзад је и игла заиграла у девојчиним рукама и почела да шије завесе, столњаке и јастучнице све док трошна кућица није постала ведро и угодно месташце.
Нешто касније наишао је и принц на коњу, вођен златном нити коју је вретено вукло. Тада је угледао девојку и њену дивну кућицу и након разговора са њом се толико заљубио да више није желео да оде. И наравно, принц је одлучио да је запроси и одведе у своју земљу.И она је, наравно, пристала. Временом су добили лепу и паметну дечицу коју су доводили у њену кућицу дубоко у шумици.
И тако је отпочела једна лепа прича која има и срећан крај.
Живели су дуго у слози, љубави и весељу.
*Приче су транспоноване из народног стваралаштва и стваралаштва Јована Јовановића Змаја у савремене текстове, блиске деци, са истакнутим ауторским елементима, како би се јасно ставио акценат на поуку у причи. Најчешће су додавани елементи срећних завршетака, нарочито тамо где нису постојали. У оквиру ауторкиних истраживања представљене су најзанимљивије чињенице о појединим актерима у баснама са циљем да деца упознају народно стваралаштво на модеран и њима прихватљив начин.
Змајјована (Мирјана Петрушић)
илустрација: Нада Серафимовић