Лепотица агава
Иако ова прелепа биљка потиче из Мексика, засађена је у башти хотела „Леотар“ у Требињу и процветала је. То не би било ништа спектакуларно да ова дошљакиња не цвета само једном у животу. На цвет агаве понекад треба да се чека и по неколико деценија. Након тог феномена, ова биљка умире уздижући своје раскошно цветно стабло у висину од по неколико метара и око себе просипа мноштво семена за наредне генерације.
Најстарије и највеће дрво у Требињу
Ова почасна титула, како тврде неки од становника, припада алепском бору. Овај четинар топлијих крајева Средоземља име је добио по првим описаним врстама из околине сиријског града Алеп. Сматра се да је у Требињу посађен по налогу аустругарских власти јер добро подноси сушу и оскудно тло, а брзо осваја простор. Временом се алепски бор адаптирао на климу у Требињу, а међу свим боровима у парку је и један за који се сматра да је посађен и много пре Аустроугарске, а осим што је најстарији, дефинитивно се издваја и својом висином.
Тужна врба на Цветном тргу
Ова тужна врба постала је један од симбола Цветног трга. Налази се надомак Дучићеве чесме, а својим дугачким, танким и обешеним изданцима наликује на зелену фонтану и даје чесми посебан шарм.
Аутохтона кошћела
Кошћела која је, за разлику од осталих, право домаће дрво, издваја се по раскошним крошњама. Плодови су јој мали и округли, а након сазревања смеђи или љубичасти. Слатки су и јестиви. Занимљиво, то једино стабло у дворишту Епархијског дома, за разлику од других, даје жуте плодове.
Гатачка гаовица
Спада у аутохтону врсту и карактерише је специфичан начин живота. Један део животног циклуса спроводи у подземним пећинама крашких језера, а након изливања воде у плавне равнице излази у површинске воде, када јој је дом слив реке Требишњице. Иначе, у свету је познато само шест врта гаовице, од којих три припадају крајевима у Босни и Херцеговини, а поред гатачка, ту су и требињске и поповска.
„Орјен“ – дом за угрожене врсте птица
Орао змијар и сури орао представљају праву реткост на подручју читаве Босне и Херцеговине. Једно од њихових малобројних станишта у овој земљи је на подручју Парка природе „Орјен“ који је на територији Требиња. Друге врсте значајне за заштиту, које су означене као ретке или угрожене, јесу сова буљина, пупавац, бела чиопа и јаребица камењарка.
******************
На овој листи могле би се наћи приче и о драгунима, албицијама, јудином дрвету, питоспори, еукалиптусу из Аустралије, атланском и хималајском кедру, поточној пастрмци, младици, угору, белом клену… Једно је сигурно – Требиње је град који треба да посетите. Уз мноштво знаменитости, биљни и животињски свет Дучићевог родног краја вас сигурно неће оставити равнодушним.
Тамара Капларевић
илустрација: Нада Серафимовић