О ДУЧИЋЕВОМ И НАШЕМ ТРЕБИЊУ

  • Река која протиче кроз Требиње зове се Требишњица и важи за најдужу реку понорницу на свету.
  • Требишњица је дом ендемске врсте под називом човечја рибица и данас се може видети у пећини Вјетреници, недалеко од града.
  • Према легенди, са Аустроугарском је у Требиње стигао и барон Бабић који је био командант града. Имао је ћерку која је била болешљива и, нажалост, умрла је са 16 година. У њену част, Бабић је у центру града посадио 16 платана.
  • Брдо Црквина, на којем се налазе посмртни остаци песника Јована Дучића, место је са којег се види цели град.
  • Требиње је свега 30 километара удаљено од мора и има пријатну медитеранску климу, па се многи ту досељавају како би се излечили од плућних болести.
  • Гимназија у том граду носи име по Јовану Дучићу и 2021. године прославила је стогодишњицу постојања.
  • Отварању Гимназије присуствовали су краљ Петар Други и краљица Марија.
  • У Музеју Херцеговине се може видети традиционална херцеговачка ношња, као и оружје и оруђе, али и многа дела Јована Дучића, његова гардероба, писма, нацрти…
  • Називају га ,,градом сунца и платана“.
  • Док је био под Римљанима, град се звао Трибуниа, а реч tribunus на латинском значи заповедник.

Лана Ћапин

илустрације : Нада Серафимовић