Велике беле ајкуле скупљају се усред Пацифика, у пределу који се зове „Кафе белих ајкула“. Ова област има врло мало хране за животиње, па је за истраживаче еквивалент пустиње. Разлог за ово понашање и даље је неутврђен.
Ајкула има чврсту кожу која је покривена кожним зубима , што су мале плоче покривене емајлом, слично оном на нашим зубима.
Светска фондација за природу открива да већина ајкула једе рибе и бескичмењаке попут лигњи. Нормално је да се напади ајкуле дешавају због слабе видљивости у води, а то је разлог и што оне све више нападају људе, ређе са смртним исходом. У просеку, сваке године деси се 30 напада ајкула, а само пет до десет буду са смртним исходом.
Ајкуле су заправо једна од најинтелигентнијих врста у океану, захваљујући њиховом еволуирању које се дешавало више од 400 милиона година.
Не изгледају све ајкуле као велике и страшне животиње са оштрим зубима. Постоји више од 450 врста ајкула, у свим облицима и величинама. Костељ-ајкула је дугачка само 20 центиметара, док кит- ајкула може да буде и до 12 метара дугачка.
Док велике ајкуле, попут тиграстих и белих ајкула, не морају много да брину о предаторима, мале ајкуле нису те среће. Неке врсте су невероватно мале, па могу да буду плен већим врстама.
У стварности, највећа опасност за ајкуле су људи. Животиње изумиру у сваком делу океана, првенствено због прекомерног пецања. Потражња за перајима ајкуле, која се користе у алтернативној медицини и кухињи, разлог су што 100 милиона ајкула сваке године буде убијено.
Бојана Голубовић
илустрација: Јелена Виторовић