Чудесан и чаробан, шаролик и мистериозан, бескрајан и инспиративан, свет мора и океана заиста представља јединствен феномен.
1. Када говоримо о највећим воденим објектима на нашој планети, да ли сте знали да 94% живота чине морски организми? Ми, становници копна, тако гледано, постајемо занемарљиви становници по својој бројности.
2. Дубока мора представљају највећи музеј на Земљи ̶ неистражених артефаката (историјски материјални остаци) има много више у океанима него у свим светским музејима заједно.
3. Сунчева светлост не може да продре дубље од 100,5 м испод водене површине, тако да је већи део наше планете у непрестаном мраку.
4. Човек је успео да истражи тек нешто мање од 5% Земљиних океана!
5. Најдужи планински венац на свету је под водом. Зове се Средњеокеански гребен и овај венац планина се креће дуж средине Атлантског океана ка Индијском и Тихом океану. Дуг је више од 10.860 км и има врхове више од оних на Алпима.
6. Океан има низ необичних географских одлика, као што су стубови који су високи и по неколико спратова или димњаци који испуштају сумпорну киселину. На океанском дну Мексичког залива уз подводне вулкане леже кисели базени који избацују блато и метан, а не лаву.
7. Већина живих бића у океанима, као и на копну, невидљива је голим оком. На пример, уколико сте икада прогутали милилитар морске воде, знајте да сте прогутали и милион бактерија и десет милиона вируса.
8. Екстремне температуре нису једина препрека за живот. Огроман притисак на човека који веома дубоко рони једна је од највећих препрека за истраживање најдубљих делова океана. Али, ипак, и на овим дубинама, које би и Титаник смрвиле као конзерву, живе крабе, октоподи и ваљкасти црви.
9. Морска чудовишта на средњовековним мапама првобитно су била коришћена како би се њима означиле неистражене територије.
10. Морски лед се може пити јер има свега десети део соли у односу на морску воду. Ово је последица тога што лед не подноси со у својој кристалној структури.
Б. Голубовић
илустрација: Јелена Виторовић