ВАСКРШЊЕ    ИСКРИЦЕ

ВАСКРС  V УСКРС  J ВЕЛИГДАН  D  ВЕЛИГДЕН  K ВИЛИГДАН

 ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА

НАРОДНИ ОБИЧАЈ БОЈЕЊА ЈАЈА, СИМБОЛ ВАСКРСЕЊА

ПРВО ОБОЈЕНО ЈАЈЕ ЈЕ ЧУВАРКУЋА

ПРВО ЈАЈЕ БОЈИ СЕ У ЦРВЕНО

ПОКРЕТАН ПРАЗНИК, ЈЕР СЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВЉА РАЗЛИЧИТОГ ДАТУМА,

АЛИ УВЕК У НЕДЕЉУ

ЗАНИМЉИВОСТИ

Фарбана јаја су симбол здравља и напретка. На Косову су ово јаје називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха.
Негде се обојено васкршње јаје закопава у мравињак – да кокошке носе јаја колико је у мравињаку мрава! У Срему се меси посебан васкршњи колач који се зове „буздован“, а у Шумадији „витица“. Колач се ломи за време ручка, уз речи: „Све нам крсло и васкрсло!“
У Босанској Крајини, људи су на први дан Васкрса по цели дан остајали у црквеном дворишту. Ту су и ручали. Јаја су разбијали о чело и умакали у пепео –  како их не би мучила љутња током године! Пепео је знак угашене љутње у души човека.
Власи за Васкрс (пашћ) јаја фарбају искључиво бојама љемнуш и кориков, од дивљих јабука добијajу жуту, а боје и у луковини и коприви. Црвено јаје симболизује живот и здравље и стављају га у васкршњи колач који зову „колак допашћ“.

 

ЧУВАРКУЋА   СТРАЖАР    ЧОБАН ЧУВАР      КРСТАШ     ИЗМАМАК ЧУВАРА    ЧУВАРАК    СТРАШНИК  

 

    РАЗЛИЧИТА ИМЕНА У РАЗЛИЧИТИМ КРАЈЕВИМА

                              ЗА ПРВО ОБОЈЕНО ЈАЈЕ

*

ЗА ОБОЈЕНО ЈАЈЕ КАЖЕ СЕ     ВАСКРШЊЕ       УСКРШЊЕ        ПЕРАШКА

У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ КАЖЕ СЕ „ЧИНИСТЕ ЛИ ПЕРАШКЕ“, У ЛЕВЧУ И ТЕМНИЋУ ЈАЈА СЕ „ГРАДЕ“, У МАКЕДОНИЈИ СЕ „ВАПЦАЈУ“, А У НЕКИМ ДЕЛОВИМА СЕ „МАСТЕ“

Осим бојења, јаја се украшавају цртежима крста, пшенице и грожђа, рибе, звона, свеће, лађе. Црта се воском,  шараљком.

*

НИКАДА      ХРИСТОС ВАСКРС!     ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!    ХРИСТОС ВОСКРСЕ!                         

   НЕГО                             ХРИСТОС ВАСКРСЕ!                          ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! 

Речи настају грађењем (творбом). Врсте речи према настанку:

просте – нису настале од других речи, служе за творбу нових речи    КУЋА

изведене  (изведенице) – настају од других речи извођењем               ЧУВАР    

сложене (сложенице) – настају од других речи слагањем              ЧУВАРКУЋА

Изведене и сложене речи, заједно са простом речи од које су настале, чине породицу речи.

кућа,  кућни,  кућица,  кућепазитељка,  чуваркућа,  паликућа … настави низ

Најмањи део речи у коме се чува основно значење које повезује све те речи и заједнички је целој породици речи назива се корен речи.

Ове речи имају исти низ слова у корену, али немају исто значење и не припадају истој породици речи:

КОС (птица)    КОСА (линија)    КОСА (на глави)   КОСА (косо нагнута страна брда) КОСА (алатка)

Део речи који се никада не мења по роду, броју и падежу назива се граматичка основа речи.   

КУЋ+А    КУЋ+Е    КУЋ+И    КУЋ+У  

Граматичким наставцима се мења облик исте речи, а суфиксима од једне речи настају нове речи.

СУФИКС је творбени наставак

                                ЦВЕТАК,  ЧУВАР ,  КУЋИЦА           помоћу кога се прави нова реч, 

 а ставља се после речи.

ПРЕФИКС је творбени наставак

помоћу којег се прави нова реч,           НАЦРТАТИ , ОБОЈИТИ , ПОЈЕСТИ

а ставља се испред речи.

                          ЗАГОНЕТКЕ

Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле)

Бацим га горе –  бело, бацим га доле –  жуто ? (Јаје)

Бела кула без прозора? (Јаје)

ПОСЛОВИЦЕ

Сачувао те Бог као јаје с тавана.

Подмеће као кукавица јаје.

Прионуо (на посао) ко чичак за јаје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Ко је срећан, и вране му јаје носе.

Наћи длаку у јајету – увек имати примедбе, бити ситничав

Бити сличан као јаје јајету – јако личити на некога

Ходати као по јајима – врло опрезно, обазриво ходати

Као на јајима бити (седети) – бити нестрпљив

 Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика