Прву информацију о скијашима, као и о скијању уопште, у Србију је донео Јован Јовановић Змај у свом часопису „Невен“ из 1884. године.

Поред приложене илустрације, он је, поред осталог, написао:

Ево вам сада да видите како се зими забавља у Норвешкој. Има и тамо и сањкања и тоциљања по леду, и грудања и прављења човека од снега – тога има свугде, где год је зима бела. Али у Норвешкој има још неке забаве, за коју ми овде и не знамо и о којој ћете без много описа таки појма стећи, чим ову слику погледате. Ту ћете видети две мотке скопчане једном попречном даском; изгледа као да је неко почео саонице да прави, па их није довршио. Ту справу тамо зову „чизмама за снег”. Те „чизме” Норвежац припетља на ноге, па не упадају у снег, него се држе на површини његовој. Норвежац у тим својим назови „чизмама” може да се пење и на брег (ако није здраво стрм), али то већ потеже иде и мора да се помаже великим штапом који уза се носи. Али кад се враћа са брега, онда га је вредно видети. Штапом у руци навија то десно, то лево, да се одржи у равнотежи и онда иде брзо као да лети. То јест не иде, него скаче. Чим падне на снег, таки опет одскочи, и то по четири стопе увис, а овамо је већ у хуку, који га напред гони. За тај посао иште се много вештине; не може то свако на први мах да изведе, али су многи Норвешци у томе ванредно извеџбани. А најлепше је кад се два вешта надмећу који ће бити бржи. Доле се силан свет скупи, па се многи кладе о новце; један каже, овај ће бити бољи, други каже, онај ће. И тиме проведу по читаво по подне.”

илустрација: Нада Серафимовић