Будимпешта је настала спајањем два града на реци Дунав. Наиме, спојени су Будим и Обуда на десној обали и Пешта на левој обали реке. У римско доба Будимпешта се звала Аквинкум и то је био главни град доње Панониј, док је на страни данашње Пеште био римски град Контра Аквинкум. На овом подручју су у римском периоду радиле бројне занатлије које су изливале бронзу и грнчарију. Археолошки локалитети чувају и ковани новац, што нам говори да је простор данашње Будимпеште био и трговачки град у II и III веку п. н. е. Први Хришћани на подручју Будимпеште били су Римљани, а у њихово време на неки начин и почиње да се шири свест о религији. Дунав је био граница Римског царства, па су се испред саме Будимпеште водили бројни историјски ратови за превласт. Део Мађарске у којем је Будимпешта звао се Панонија и био је један период под бугарском влашћу. Тада Бугари граде две тврђаве – БУДА и ПЕСТ. Захваљујући Бугарима, Будимпешта је данас синоним за силу и лепоту.
У 900. години, из Будимпеште је проглашена краљевина Мађарска. У XII веку, француски и немачки досељеници и трговци су значајно економски уздигли град. На Будиму је у XIII веку било седиште краљевског двора. И Будим и Пешта имају исто значење, а то је „пећ“. У XIV веку Будим је био веома моћно седиште трговине, градитељства, уметности и културе. У то време је изграђено много палата, а један од мађарских краљева, који је владао са Будима и који се значајно истакао, био је познат под именом „добри краљ“. Реч је о Матијасу Корвинусу чија је жена била краљица, и то из Напуља. Један период је Будимпешта провела под турском окупацијом. Сулејман Величанствени је дуго покушавао да покори моћну Будимпешту, а у томе је успео 1546. године. Турци нису много водили рачуна о Пешти у то време, више их је занимао Будим, па је Пешта тада поприлично пропала. Доласком Хабсбуршке монархије, уз Будим, опоравља се и Пешта. Она је била седиште краљевске администрације која је имала процват у XVIII и XIX веку, што је довело до економског раста града. Спајањем Аустријског царства и краљевине Мађарске са владарима из куће Хабсбург, настала је Аустро-Угарска и у то време значајно расте број становника Будимпеште. Већ 1930. године имала је милион и по становника. Велики број Јевреја из тог града страдао је за време Другог светског рата. Осамдесетих година прошлог века у Будимпешти се због миграција смањује наталитет. Свој највећи успон Будимпешта је доживела за време Хабсбуршке монархије, па су за то време изграђене значајне историјске грађевине које и данас видимо. Крајем XIX века, Будимпешта поприма данашњи облик града – тада је изграђена позната Андаси улица као и један од првих метроа на свету. Скоро све у Будимпешти има историјски значај – улица Ваци, мостови, тргови, грађевине, паркови, споменици…
Будимпешта је утиснула траг и у нашем наслеђу, пре свега захваљујући великану Јовану Јовановићу Змају. Велики чика Јова у Будимпешту се преселио 1838. године, а 1864. године је покренуо још један лист – “Змај”, што је касније постало и саставни део његовог имена. Своју жељу да заврши студије медицине испунио је управо у Будимпешти 1870. године, након чега се враћа у Нови Сад како би радио као лекар.
Б. Г. Н.
илустрација: Н. Серафимовић