У једном селу лутао је стари мачак Марко у потрази за храном. Наишао је на неку напуштену кућу где су се били населили мишеви. Мачак се обрадовао сјајној прилици да лови и једе у изобиљу и одлучио је да се ту настани. Отишао је до села да тамо украде мало сира и мишоловку коју је понео са собом, јер је био стар и није био више тако вешт у лову на мишеве. Кад је стигао, почео је да намешта своје тајно оружје и надао се да га мишеви нису опазили, али се преварио. Мудри стари миш Мијо одмах се досетио шта стари мачак намерава.
Стари миш рече: „Слушајте! Видео сам старог мачка, чувајте га се! Намерава да нас улови помоћу мишоловке. Чувајте се, те опасне справе!“
Међутим, остали мишеви му нису поверовали и зато мудри Мијо нареди мишевима да остану на својим местима док он нешто не провери. Ставио је кључ у дрвеног мишића-играчку, навио га и пустио да шета. Мачак Марко је опазио миша играчку како јури по соби, па се онако халапљив бацио на њега и дохватио га шапама.
Али, авај, стари мачак загризе дрвену играчку, осети бол у зубима и тада схвати да је преварен, па стаде да фркће и мрњауче.
Мишеви задрхташе од страха и захвалише мишу Мији што их је спасао. Увидевши да су мишеви открили његове намере, Марко је одлучио да изведе трик и направи се да је мртав. Испружио се мачак Марко по поду колико је дуг и задржао дах.
Мишеви помислише да је угинуо, али их мудри миш Мијо заустави на време.
Стари миш рече: „Не верујте оном ко вас је већ једном преварио! Погледајте!“
И стари миш узе танку иглу, пришуња се до мачка и боцну га у реп!
Мачак Марко је скочио као опарен! Био је бесан и гладан и зато је побегао главом без обзира, јаучући од бола, а мишеви остадоше да се радују и веселе.
И тако је, драга децо, стари мудри миш Мијо научио свој мишји род да је боље имати памет, него снагу, а прича носи поуку да мудрост припада старијима и да их зато углавном треба слушати.
*Приче су транспоноване из народног стваралаштва и стваралаштва Јована Јовановића Змаја у савремене текстове, блиске деци, са истакнутим ауторским елементима, како би се јасно ставио акценат на поуку у причи. Најчешће су додавани елементи срећних завршетака, нарочито тамо где нису постојали. У оквиру ауторкиних истраживања представљене су најзанимљивије чињенице о појединим актерима у баснама са циљем да деца упознају народно стваралаштво на модеран и њима прихватљив начин.
Змајјована( Мирјана Петрушић)
илустрација: Нада Серафимовић