Био једном један сељак који се љутио што његове кокоши носе само по једно јаје дневно. Био је љут и стално их је грдио, а сироте коке су због тога биле несрећне и тужне.
Једнога дана помислио је човек да ће кокошке можда носити по више јаја дневно ако им замеси добру јечмену кашу. И тако су коке јеле ту кашу и мучиле су се и трудиле, али узалуд. Тада сељак одлучи да их казни, тако што је покупио сва јаја, чак и она из којих је требало да се излегу пилићи.
Једнога јутра кад је човек ушао у кокошињац да би, као и обично, покупио од сваке кокоши по једно јаје, угледа крај једне беле коке златно јаје. Сељак се веома обрадовао, али како је био похлепан,одлучи да одвоји ту лепу белу коку и да јој направи посебан смештај и понуди много хране. Мислио је да ће му кока, ако буде живела у раскоши, свакога дана носити по једно златно јаје. Али, авај, бела кока није волела да се одваја од осталих, а није ни могла толико да једе, па поче да носи обична јаја као и остале кокошке. Човеку то није било довољно. У жељи да има што више златних јаја, поче јој се додворавати, па је и њу и остале другарице коке пустио да се врзмају по кући, чак и да му се на главу пењу. Све је било узалуд. Златних јаја није било, већ само обичних белих. И тако су му кокошке показале да похлепа и глупост често иду заједно!
*Приче су транспоноване из народног стваралаштва и стваралаштва Јована Јовановића Змаја у савремене текстове, блиске деци, са истакнутим ауторским елементима, како би се јасно ставио акценат на поуку у причи. Најчешће су додавани елементи срећних завршетака, нарочито тамо где нису постојали. У оквиру ауторкиних истраживања представљене су најзанимљивије чињенице о појединим актерима у баснама са циљем да деца упознају народно стваралаштво на модеран и њима прихватљив начин.
Змајјована (Мирјана Петрушић)
илустрација: Нада Серафимовић