ИСТОРИЈСКИ НОСИОЦИ КРАВАТЕ

Кравата је одевни предмет који носе мушкарци око врата, најчешће у пословним и свечаним приликама. Она данас представља украс и важан модни детаљ сваког елегантног мушкарца, док је у прошлости њена функција била сасвим другачија. Први историјски познати носиоци кравате били су аустријски војници који су 1660. године дефиловали на паради у Паризу, пред Лујем  XIV, који је важио за љубитеља марамица, марама и других модних детаља. Оковратни повез, претеча данашње кравате, служио је да држи крагну на  кошуљи у недостатку дугмади. Углавном је био црвене боје. Литар, аутентични српски назив за кравату, је био важан део народне ношње у Босни. Носили су се сукнени огртачи, личке капе са кићанком и црвене литаре које су се на западу давно претвориле у кравате. Њена еволуција је почела од обичне мараме која је имала вишеструку функцију, не само украсну. Стављала се око врата, односно преко уста, током јахања како би се заштитили од удисања прашине. Њом су превијане и учвршћиване ране, служила је и као заштита од сунца, а врло често и као филтер за прочишћавање воде.