Дворац заправо чине две палате – горњи и доњи Белведере. Део је Унескове културне баштине, а неки тврде да је то најлепша барокна грађевина на свету. Подигнут је у 18. веку као летња резиденција принца и великог војсковође Еугена Савојског (1663–1736). Изградња доње палате почиње 1714. године, а од 1720. до 1723. подигнута је и горња палата дворца Белведере. Зграде су обновљене после тешких оштећења које су претрпеле у бомбардовању Беча за време Другог светског рата.
Данас је дворац Белведере претворен у музеј са најзначајнијим делима аустријске уметности од средњег века до данас, али и делима уметника као што је француски импресиониста Клод Моне или холандски постимпресиониста Винсент ван Гог. Део комплекса је и барокно уређен парк који је пројектовао француски архитекта, а одатле има узоре у парку дворца Версај. Врт је препун скулптура, фонтана и водених каскада, а са горње палате, осим на врт, пружа се прелеп поглед на Беч, па отуд и име овог дворца – „Белведере“ ( што значи „леп поглед“). Горњи Белведере има велики историјски значај јер је у њему 1955. године потписан Аустријски државни уговор између аустријске владе и савезничких окупационих снага, чиме је створена модерна аустријска држава. Аустрија се овим уговором, осим осталог, обавезала на војну неутралност.
Сликар Густаф Климт један је од главних симбола Беча, а сувенири са мотивима његових слика стоје у излогу сваке сувенирнице. Стварао је у златно доба Беча, крајем 19. века, у време уметничке обнове и рађања модернизма. Климт је несумњиво најзначајнији сликар аустријске сецесије, а у горњем дворцу Белведере налази се највећа колекција његових дела на свету.
Б.Г.Николић
илустрација: Нада Серафимовић