ЗМАЈЕВО ШКОЛОВАЊЕ И ОДЛАЗАК У СВЕТ (ОДРАСЛИХ)
Након успешно завршене основне школе, Јован Јовановић уписује први разред чувене Новосадске гимназије. Неколико разреда похађао је и у Халашу (о коме ћете више прочитати у нашој географској рубрици), где је успешно овладао мађарским језиком, што му је касније било веома корисно у преводу књижевних дела. Своју прву песму „Пролећно јутро“, написао је 1848. године у Иригу, када је његова породица због Српске револуције на неколико месеци морала да оде из Новог Сада.
Змајева прва песма настала је под очигледним утицајем његовог највећег песничког идола, Бранка Радичевића, који је тада био на врхунцу славе. Песма је потписана псеудонимом Осијан, једним од готово 500 које је Змај користио. Када су се Јовановићи вратили у свој вољени Нови Сад, тамо су затекли разрушену кућу, те су се уселили код Хаџића Светића. Недуго потом, Павле Јовановић, Змајев отац, постаје први градоначелник Новог Сада. Међутим, у пролеће 1850. Змај Јови умире мајка Марија, па остаје са три брата и сестром. Те јесени одлучио је да оде у Братиславу (тадашњи Пожун), где је уписао седми разред филозофских студија.
По очевој жељи, почиње да студира право у Пешти, па у Бечу као приватни слушалац, где упознаје Светозара Милетића, коловођу идеје о ослобађању и уједињењу српског народа. Упознао је такође и свог великог песничког узора Бранка Радичевића, али са њим није успео да оствари ближи контакт. Радичевић је поживео кратко, свега 29 година, али је иза себе оставио непроцењиво песничко благо. Милетић и Змај остају целоживотни пријатељи и сарадници. Добро и зло током живота такође је делио и са Ђуром Јакшићем, сликаром и песником, кога је упознао у Бечу.
Више од седам година Милетић је био старији од Змаја, па се због тога нису ни срели у новосадској гимназији. Крајем јула 1844. завршио је Милетић најстарији, шести разред, а два месеца касније, почетком октобра 1844, уписао се мали Јова у њен најнижи разред. Раздвајао их је наизглед друштвени положај родитеља, али то ни једном ни другом никада није представљало проблем. Милетић је потицао из сиромашне породице, али се врло брзо међу својим друговима истицао као најпаметнији, бистроуман и одважан. Змај је такође био скроман, вредан и марљив ученик са истанчаним укусом за књижевност, ипак мало мање за право.
Змај се 1857.године враћа као свршени студент права у Нови Сад. Након годину дана му умире отац, Павле Јовановић, који је био први градоначелник Новог Сада. Исте, 1858. године у „Школском листу“ који уређује др Ђорђе Натошевић, Јован Јовановић објављује своју прву песму за децу „Гаша“.
Змај се 1860. године запослио у новосадском Магистрату као чиновник, али је то радио врло кратко да би могао да се посвети књижевном раду. За време свог боравка у Магистрату увелико је помогао увођење српског језика као званичног јер су Срби чинили апсолутну већину са 7000 становника, наспрам свих осталих којих је било око 6000 хиљада.
Почетком шездесетих година 19. века дешавају му се важне промене у животу. То је период у којем почиње да ради у Матици српској и Текелијануму у Пешти и уписује студије медицине. Снажан подстицај за све то била је заљубљеност и очараност Ружом, Змајевом највећом љубављу са којом је и засновао породицу.
Јелена Допуђ
илустрација: Маша Павловић