Када говоримо о скијању, разликујемо скијање на води и на снегу. Када скијамо на води, прикачени смо за чамац који нам помаже да достигнемо одређену брзину. Оно познатије скијање је зими, по снегу. Настало је као начин кретања, а касније је постало и спорт.
Скијање може бити професионално, као прави спорт, а може бити и вид забаве зими. Жичаром се одлази до врха планине, а затим се људи спуштају низ снег. Много држава управо на томе заснива свој забавни програм зими, као на пример Аустрија и Швајцарска које имају бројна скијалишта за децу и одрасле. У државама које су топлије, направљене су дворане напуњене вештачким снегом. На тај начин омогућено је и људима, на пример, у Јапану да могу да се скијају. Од опреме, потребне су скије, штап и ципеле. Осим тога, на скијашима можемо да видимо посебна одела, рукавице, наочаре и кациге.
Кад је реч о дисциплинама, постоје алпски, нордијски и скијашки скокови. У алпске спадају слалом, велеслалом, спуст, супер-велеслалом, алпска комбинација и паралелна такмичења. Слалом и велеслалом су техничке дисциплине, док су спуст и супер-велеслалом брзинске. Код слалома, скијаш мора да прође између заставица црвене и плаве боје у две вожње које трају по минут. У велеслалому су заставице постављене мало шире него у слалому. Спуст је најбржа дисциплина и у њој такмичар може да иде и 130 километара на час. Стазе су дугачке и стрме. Управо због тога је ова дисциплина и најопаснија јер се најлакше спортисти могу повредити.
Код супер-велеслалома су скијаши у положају жабе, савијени су. Алпска комбинација састоји се од једног спуста и два слалома.
У Србији је скијање више популарно као вид зимске забаве него као професионални спорт. Чак осам планина у Србији даје нам прилику да се зими опробамо у овом спорту. Једина разлика међу њима је што неке имају стазе за искусније скијаше, док су друге намењене деци и почетницима.