Највећи медведи на свету живе на Арктику и сматрају се најопаснијим животињама у том делу планете. Иако их сви знамо као поларне или беле медведе, прави превод њиховог имена са латинског језика је „морски медвед“. Атрибут „морски“ добили су због својих невероватних пливачких и ронилачких способности. Бели медведи су велики љубитељи свих водених површина, а највише океана, у којима често лове. Поред лова и пливања, ове животиње слободно време проводе и у околини океана, или пак на леденим површинама које се створе због веома ниске температуре воде.
Кожа артичких медведа заправо је црна, а научници тврде да њихово крзно уопште и није бело, већ провидно! Светлост има ефекат огледала на медвеђој прозирниој длаци и зато изгледају бело. Тој белини доприноси и ваљање у снегу, у којем медведи уживају из више разлога. Снег чисти њихово крзно, али и изненађујуће добро одржава топлоту коју крзно пружа медведу.
Морски медведи немају природног непријатеља – због своје снаге и величине. Мужјаци могу да буду тешки и до 900 килограма, а високи више од три метра кад се подигну на задње шапе. Њихов једини непријатељ је глобално загревање, топљење леда којим се уништава природно станиште ових сисара.
Младунце углавном добијају у зимским месецима и то су најчешће близанци. Бебе медведи живе у ископаним брлозима у снегу. Ту остају док њихова мама не процени да су спремни да изађу у вањски свет и да кроз игру почну да уче о лову. Ови медведи су веома самосталне животиње тако да мужјаци немају никакву улогу у животу својих младунаца. Када медведићи довољно порасту, напуштају маму и одлазе сваки у свом правцу. Иако цео живот проведу сами, умеју да препознају друге медведе са којима су имали контакт као младунци.
За беле медведе везују се многе легенде и народне приче. Староседеоци Аљаске веровали су да су ови медведи заправо људи заробљени у кожи животиња и да, када дођу у своје брлоге, скидају са својих тела крзна медведа и почињу да живе нормалан живот човека. Међутим, такав живот је за њих могућ само кад су унутар својих домова, напољу увек морају да буду медведи.
Друга веома интересантна прича говори о магичним заштитама које пружа зуб белог медведа. У Сибиру су људи скупљали зубе поларних медведа и носили их око врата као заштиту од осталих предатора. Веровали су да обични медведи никада неће смети да их нападну кад виде да су толико моћни да носе зуб њиховог великог рођака.