ВАСКРС V УСКРС J ВЕЛИГДАН D ВЕЛИГДЕН K ВИЛИГДАН
ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА
НАРОДНИ ОБИЧАЈ БОЈЕЊА ЈАЈА, СИМБОЛ ВАСКРСЕЊА
ПРВО ОБОЈЕНО ЈАЈЕ ЈЕ ЧУВАРКУЋА
ПРВО ЈАЈЕ БОЈИ СЕ У ЦРВЕНО
ПОКРЕТАН ПРАЗНИК, ЈЕР СЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВЉА РАЗЛИЧИТОГ ДАТУМА,
АЛИ УВЕК У НЕДЕЉУ
ЗАНИМЉИВОСТИ
| Фарбана јаја су симбол здравља и напретка. На Косову су ово јаје називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха. |
| Негде се обојено васкршње јаје закопава у мравињак – да кокошке носе јаја колико је у мравињаку мрава! У Срему се меси посебан васкршњи колач који се зове „буздован“, а у Шумадији „витица“. Колач се ломи за време ручка, уз речи: „Све нам крсло и васкрсло!“ |
| У Босанској Крајини, људи су на први дан Васкрса по цели дан остајали у црквеном дворишту. Ту су и ручали. Јаја су разбијали о чело и умакали у пепео – како их не би мучила љутња током године! Пепео је знак угашене љутње у души човека. |
| Власи за Васкрс (пашћ) јаја фарбају искључиво бојама љемнуш и кориков, од дивљих јабука добијajу жуту, а боје и у луковини и коприви. Црвено јаје симболизује живот и здравље и стављају га у васкршњи колач који зову „колак допашћ“. |
| ЧУВАРКУЋА СТРАЖАР ЧОБАН ЧУВАР КРСТАШ ИЗМАМАК ЧУВАРА ЧУВАРАК СТРАШНИК |
РАЗЛИЧИТА ИМЕНА У РАЗЛИЧИТИМ КРАЈЕВИМА
ЗА ПРВО ОБОЈЕНО ЈАЈЕ
*
ЗА ОБОЈЕНО ЈАЈЕ КАЖЕ СЕ ВАСКРШЊЕ УСКРШЊЕ ПЕРАШКА
У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ КАЖЕ СЕ „ЧИНИСТЕ ЛИ ПЕРАШКЕ“, У ЛЕВЧУ И ТЕМНИЋУ ЈАЈА СЕ „ГРАДЕ“, У МАКЕДОНИЈИ СЕ „ВАПЦАЈУ“, А У НЕКИМ ДЕЛОВИМА СЕ „МАСТЕ“
Осим бојења, јаја се украшавају цртежима крста, пшенице и грожђа, рибе, звона, свеће, лађе. Црта се воском, шараљком.
*
НИКАДА ХРИСТОС ВАСКРС! ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ! ХРИСТОС ВОСКРСЕ!
НЕГО ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Речи настају грађењем (творбом). Врсте речи према настанку:
просте – нису настале од других речи, служе за творбу нових речи КУЋА
изведене (изведенице) – настају од других речи извођењем ЧУВАР
сложене (сложенице) – настају од других речи слагањем ЧУВАРКУЋА
Изведене и сложене речи, заједно са простом речи од које су настале, чине породицу речи.
кућа, кућни, кућица, кућепазитељка, чуваркућа, паликућа … настави низ
Најмањи део речи у коме се чува основно значење које повезује све те речи и заједнички је целој породици речи назива се корен речи.
Ове речи имају исти низ слова у корену, али немају исто значење и не припадају истој породици речи:
КОС (птица) КОСА (линија) КОСА (на глави) КОСА (косо нагнута страна брда) КОСА (алатка)
Део речи који се никада не мења по роду, броју и падежу назива се граматичка основа речи.
КУЋ+А КУЋ+Е КУЋ+И КУЋ+У
Граматичким наставцима се мења облик исте речи, а суфиксима од једне речи настају нове речи.
СУФИКС је творбени наставак
ЦВЕТАК, ЧУВАР , КУЋИЦА помоћу кога се прави нова реч,
а ставља се после речи.
ПРЕФИКС је творбени наставак
помоћу којег се прави нова реч, НАЦРТАТИ , ОБОЈИТИ , ПОЈЕСТИ
а ставља се испред речи.
ЗАГОНЕТКЕ
Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле)
Бацим га горе – бело, бацим га доле – жуто ? (Јаје)
Бела кула без прозора? (Јаје)
ПОСЛОВИЦЕ
Сачувао те Бог као јаје с тавана.
Подмеће као кукавица јаје.
Прионуо (на посао) ко чичак за јаје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Ко је срећан, и вране му јаје носе.
Наћи длаку у јајету – увек имати примедбе, бити ситничав
Бити сличан као јаје јајету – јако личити на некога
Ходати као по јајима – врло опрезно, обазриво ходати
Као на јајима бити (седети) – бити нестрпљив
Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика