У срцу европског континента, своје место на тихој Влтави заузео је „северни главни град“ Аустроугарске монархије. О Прагу су исписане небројене књиге историје, како светлих тако и тамних страница, о догађајима и судбинама великих и утицајних владара, научника, проналазача и уметника. Тешко је у пар редова и набројати сва та монументална архитектонска здања који одишу носталгичном отменошћу и моћима. Кажу да је Праг од злата, што на све стране потврђују његови торњеви и споменици саграђени у том племенитом металу. По томе је јединствен у свету.
Прашки дворац налази се на врху брда, чини најзначајнији део европске престонице познат под именом Храдчани и истовремено је највећи дворац на свету. Хиљаде прозора Прашког дворца гледа са брда на град. Састоји се од три дворишта која су међусобно повезана, а којима су ходали владари од најстаријих времена до данас. У Прашком дворцу станује председник Чешке Републике, а занимљив детаљ је да се заставе са капија краљевске палате скидају када је он одсутан из државе. Туристима увек занимљива атракција – посматрање смене страже – на западном је улазу и догађа се у подне, када је церемонија потпуна и пропраћена музиком. Прашки дворац је тврђава чешке нације у којој су скупљене све успомене тог народа. Ту су старе калдрмисане улице, тргови, палате, цркве и паркови, међу којима се издвајају Краљевски вртови који нуде бег од гужви и другачији поглед на дворац и катедралу. У врту је Краљевска летња палата Белведере и „Распевана фонтана“ која је добила назив по одјеку воде која пада у базен.
У време када је Европа излазила из сумрака Другог светског рата, у Прагу је организована изложба од светског значаја на којој су приказана дела нашег великана сликара реализма, Уроша Предића.
Бојана Голубовић Николић
професор географије