Услед мноштва финансијких потешкоћа са којима се сусретао, Змај је свој Невен често селио. Прво излази из штампарије Арсе Пајевића у Новом Саду, затим у издању Српске штампарије у Загребу и најзад као издање Рада, Деоничарског друштва у Руми. На крају се поново враћа у Нови Сад.
Змај је сматрао да васпитну улогу Невена треба остварити обједињавањем поуке и забаве и то му је био главни задатак као уреднику листа. Тај циљ је претежно реализовао сопственим прилозима. У Невену је објавио своје најбоље песме за децу, давао пејзаже, штампао своје преводе, своје или преведене и препеване басне и друго. Написе је илустровао и пропратио најчешће сопственим цртежима, али је уносио слике и цртеже које је преузимао из других часописа и листова за децу, нарочито мађарских и немачких. У време свог излажења, Невен је био главна забава и лектира српској деци. Он је на својим страницама исписао сведочанство огромне Змајеве љубави за децу. Колико су његова садржина и техничко уређење били литерарни и професионални, показује чињеница да би могли да буду примерена лектира и данашњем детету. Чика Јовин рад на Невену је епохалан за српску литературу, а могло би се рећи и јединствен у читавој светској књижевности тог времена. Болестан, до краја живота је испуњавао странице часописа. Чак и после његове смрти је излазио са његовим прилозима јер је чика Јова оставио у својој соби један мали орман пун рукописа за Невен. У њему су заступљена и морална, религиозна, интелектуална и здравствено-физичка питања, а специфичност је и што се једино у њему срећу елементи естетског васпитања, које је Змај свесно уграђивао у лист, схватајући га као уметничко васпитање, које је по својим циљевима усмерено не само на развијање љубави и поштовања према уметности, на развијање естетског укуса, него и на морално усавршавање појединца. Још једна специфичност Невена је и присутност широко схваћеног и заступљеног еколошког васпитања.
У Невену се афирмише детињство као нешто квалитативно другачије од одраслог доба. Уважава се дечји субјективитет, подстиче се самосталност, радозналост, аутентичност детета. У Невену се осећа благост и слух за дечји свет. Змај је први успео да се садржином и језиком приближи детету (предшколском исто тако као и оном стaријег школског узраста).
Змај је био велики родољуб, пријатељ и саборац Светозара Милетића који се борио за права нашег народа под „туђим небом“. Невен је заиста тада био „стуб језику свом“, приручник здравствених савета и поучник доброг владања, темељ образовања и лепог васпитања.