„Кад сам ја дошао у Беч, Бранко је био већ „стари“ ђак и с висине гледаше на нас младунчад. Ишао сам у кафане и гостионе где он сеђаше, седео сам близу њега, уплитао сам се у разговор, грохотом сам се смејао његовим досеткама и шалама, покушавао да и сам избацим коју, али ми све би узалуд. Никада Бранко озбиљније не скрену пажњу на мене, никада не проговори правце са мном, сем што ми један једини пут рече две речи, које су так’е да их не могу поновити у јавности“, рекао је Змај Сими Матавуљу.
илустрација: Маша Павловић