Како су људи чували своје здравље?
Дневник Ане Франк није само прича о храбрости и нади већ и о свакодневним изазовима људи који су живели у тешким условима у склоништу.
Ана и њена породица живели су скривајући се од опасности. Поред страха од откривања, суочавали су се и с питањем како остати здрав у скученом простору. И то без свежег ваздуха, довољно хране и основних средстава за хигијену.
Хигијена без купатила
Замислите да немате текућу воду, тоалет или сапун када год вам затреба! Породица Франк делила је мали простор са још неколико људи, а сви су морали да буду веома опрезни како не би направили буку док користе кофу уместо тоалета.
Одржавање хигијене у таквим условима било је тешко, али неопходно, јер су бактерије и вируси у таквим скученим просторима лако могли да изазову болест.
Данас знамо колико је важно прати руке сапуном и да тако можемо да уклонимо 99% бактерија. Без сапуна, Ана и остали у склоништу морали су да се сналазе, користили су оно што су могли – воду у малим и ограниченим количинама, а понекад само влажне крпе.
Исхрана без избора
У скровишту није било фрижидера, а храну су набављали тајно. Често су данима јели исто, и то углавном хлеб, кромпир, грашак и пасуљ, јер су то биле једине намирнице које су могли да добију.
Ова једнолична исхрана није могла да буде довољна за тело, те је могуће да су имали проблеме са недостатком витамина, као и слабе кости, сталан осећај умора и слабији имунитет. Уз то, били су често гладни и претерано мршави.
Због недостатка витамина D, који добијамо од сунца, људи у скровиштима су имали проблема с костима. Ана и њена породица једва су виђали сунчеву светлост јер су морали да држе прозоре затворене.
Било је понекад и дана за славље, Ана је у дневнику записала да су повремено добијали џем или конзервисано воће. Ови слатки залогаји били су права посластица у тешким периодима.
Болести у скученом простору
Скучени простори, попут скровишта у ком је боравила Ана, савршено су место за ширење болести. Без медицинске помоћи, прехлада или грип могли су да постану веома опасни. Ана је у једном тренутку записала како је била прехлађена, али се трудила да се одмори и не зарази друге.
Знамо да је витамин C важан за имунитет. Ана и остали у склоништу нису имали довољно воћа и поврћа богатог овим витамином, што је додатно ослабило њихово здравље.
Живот без шетње и у тишини
Без могућности да се слободно крећу, људи у скровишту су често били приморани да седе сатима. Сваки корак морао је да буде тих како их неко не би открио.
Данас знамо колико је кретање важно за циркулацију и здравље срца и опште здравље целог тела. Кад се не крећемо довољно, наше тело постаје све слабије.
Ана је у свом дневнику описивала како би волела да трчи и игра се на ливади, али је то могла само у својим мислима. Она је покушавала да се бар мало истегне или прошета тихо по соби, колико год је то било могуће.
Стрес и здравље
Стални страх од откривања био је огроман стрес за све у скровишту. Данас знамо да стрес може да ослаби имунитет и изазове главобоље и несаницу.
Кад смо под стресом, наше тело производи хормон кортизол који нам помаже да се боримо или бежимо. Међутим, дуготрајни стрес може да ослаби наше тело и да доведе до проблема попут несанице, главобоље и ослабљеног имунитета.
Научници су открили да, с друге стране, смех и креативне активности, попут писања или цртања, могу да помогну у смањењу стреса.
Ана је често покушавала да остане позитивна – водила је дневник, писала о својим осећањима и проналазила утеху у малим стварима. Она је својим писањем пронашла начин да изрази осећања и задржи оптимизам.
Шта можемо да научимо од Ане Франк?
Ана нас учи да чак и у најтежим тренуцима можемо да пронађемо снагу да се бринемо о себи. Мале ствари које данас узимамо здраво за готово – свеж ваздух, шетња, воће и поврће… за Ану су биле непроцењиво богатство.
Ако данас уживаш у игри напољу, укусним оброцима или дружењу с породицом, сети се да су такве ствари некада биле само сан за Ану и њену породицу. На крају, као и Ана, можемо да научимо да ценимо мале ствари и да схватимо да су оне, иако наизглед мале, заправо велике и веома важне.
Тамара Капларевић, молекуларни биолог
https://burchfieldpenney.org/exhibitions/exhibition:09-10-2013-09-29-2013-anne-frank-a-history-for-today/– извор насловне фотографије