У београдском насељу Карабурма налази се Основна школа „Филип Вишњић“. Ако свратите до ње упознаћете праву веселу дружину међу којима су и ученици другог разреда учитељице Миланке Берковић. Драги моји Невеновци, одговорно тврдим да је то једна сасвим посебна, јединствена, посвећена и међу просветарским и књижевним светом омиљена учитељица. Њени школарци су весели, радни, духовити и креативни, јер каква учитељица такви и ђаци. Како каже учитељица, школу сматрају својом и радо у њу долазе долазе, јер то је њихова ризница знања.
Шта каже учитељица о својим другацима?
Већ на први поглед уочићете да у одељењу има више дечака него девојчица. Свако од њих је различит, јединствен и заигран у свом дечјем свету. Сложни су и толерантни, увек примете када је неко на било који начин угрожен и кад је потребна помоћ. Учествују у свакој хуманитарној акцији, показују емпатију и воле да су од користи. Радују се заједничким активностима које су формирале једну добру, здраву и ведру заједницу.
Кад проведете мало времена са њима, упознаћете одељење које свакодневно откива чаробне приче и ликове који у њима живе, упознају весели свет исписан стиховима, негују лепоту писане речи. Са лакоћом прелазе једноставне задатке и радују се одгонетању математичких заврзлама. У сталној су борби са текстуалним задацима, али се не предају у потрази за решењем. Воле да певају песме и свирају на инструментима које су сами направили. У тишини, тек са понеким ударцем оловке, цртају разне линије и четкицом осликавају цртеже из маште. Радују се променама у природи, ишчекују пролећне дане како би уживали у заједничким шетњама и истраживањима.
Играју се кадгод имају прилику за игру јер кроз игру упознају околину, решавају сукобе и проблеме, изражавају се и стичу самопоуздање, стварају пријатељства, помажу једни другима, друже се и радују успеху.
У првом разреду су написали своје прве стихове. Били су то несигурни, али храбри кораци у свет поезије. Сада су слободнији у изношењу мишљења и сигурнији у писању. Научили су да воде рачуна о свакој појединости која чини песму. Воле да се играју речима, да пребројавају слогове, да траже речи које се римују. У опуштеној атмосфери радионице до изражаја долази дечја машта, прожета хумором, која стиховима даје посебну нит.
Осетили су лепоту изражавања и посветили се стварању. Њихово стваралаштво и упорност их је охрабрило да учествују на литерарним конкурсима на којима освајају дипломе и похвале. Једна група се посветила ликовном изражавању и остварила је запажене резултате. Одељењски панои најбоље приказују колико су заиграни и истрајни у свакодневним активностима.
Воле да истражују на дигиталним уређајима и рад са алаткама је омогућио да добију неколико међународних награда за креативност у дигиталном свету.
Рад и дружење са овом веселом дружином је изазов, понос, међусобна подршка и радост. Сваки тренутак је важан за све и лекција за цео живот,