На територији општине Велико Градиште налази се монументална Рамска тврђава, један од неколико најзначајнијих споменика културе нашег народа.
На десној обали Дунава, на драматично стрмој каменој литици, налазе се зидине средњовековног града Рама. Ту је данас своје место нашло мало село, некада познато као варош, које је име добило по истоименој тврђави око које се формирало.
Извесно је да је у Раму боравио злогласни хунски вођа Атила, познатији под надимком „Бич божији“.
Историјски извори говоре да је данашња тврђава дело Бајазита Другог.
У турским аналима остао је детаљан опис града Рама: “Рамска тврђава има облик неправилног полигона са четири угаоне и централном донжон кулом. Дебели зидови, дуги више од 30 метара, који повезују куле, добро су очувани, док је унутрашњост тврђаве разорена за време Кочине крајине. На масивним зидним платнима уочљиве су стражарске стазе за шетање. Куле су јој биле покривене шиљатим куполама.”
Тврђава је била зидана за одбрану од хладног и ватреног оружја. Куле су снабдевене и данас видљивим отворима за топове, па се може рећи да је Рам право артиљеријско утврђење. Опасана дубоким ровом, улаз у њу био је могућ преко покретног моста, писао је чувени пустолов и путописац Евлија Челебија. Аустроугарска и турска војска управо овде су се потукле.
У близини тврђаве налази се караван сарај из 15. века. Постојање караван сараја и оближњег хамама показује нам да тврђава није била важна само у ратном периоду већ је у мирним временима штитила трговце који су имали где да преноће и да се одморе на свом путу. Можемо рећи да је то први туристички објекат у овом делу наше земље. У оквиру караван сараја подигнута је православна црква посвећена Светом Архангелу Михаилу.
Бојана Голубовић Николић
професор географије