НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

МИР БОЖЈИ –  ХРИСТОС СЕ РОДИ

Божић је најрадоснији хришћански празник, којим се слави рођење Исуса Христа. На Божић се људи поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају са: „Ваистину се роди!“.

У целом хришћанском свету слави се Христово рођење. Традиција налаже да се тог дана породица окупи око божићне трпезе у својој кући.

Бадњи дан

Православни хришћани овај празник славе 7. јануара, а католички 25. децембра. Дан пред Божић слави се Бадњи дан. Тога  дана се устаје рано, пре зоре, и тада деда и унук, најмлађи и најстарији мушкарац из куће, иду у шуму по  бадњак. Одмах по устајању, у кући се ложи ватра и приставља се печеница, а жене припремају колаче, торте и Божићну трпезу.

Бадњак

Мушкарци који су предухитрили зору да стигну у шуму, обично бирају цер. Домаћин куће, окренут ка истоку, сече дрво са три снажна ударца. Приликом одсецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. Иверак који отпадне при првом ударцу, покупи се и чува.

Некада се први ивер потапа у воду коју оболели пију  ради оздрављења, док се негде ставља под квасац, са жељом да у кући све расте као квасац.

Један део ивера се чува у дому и верује се да целој породици доноси мир и благостање. Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе, усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече, када га домаћин уноси у кућу.

Чесница

Чесница је погача која се прави од брашна воде и масти, без квасца. Најчешће је меси најстарија укућанка првог дана Божића, пре изласка сунца. Затим се окреће, поливајући се вином, и ломи се на онолико делова колико има укућана. У тесто за чесницу се убаци новчић и део иверка са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења, према веровању, имаће новца, здравља и среће целе године.

Печеница

Заједно са бадњаком, домаћин и његови синови уносе у кућу и печеницу и сламу. Мушкарци који носе печеницу на ражњу, уз речи: „Добро вече, срећно Бадње вече!“, ступају десном ногом преко прага, а у кући их дочекује домаћица која посипа са зоби домаћина и печеницу изговарајући речи: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница“.

У српском народу печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се „веселица“. На Бадње вече се уноси у кућу и наслања на источни зид, где остаје до Божића и  служи се на Божићну трпезу. На празничној трпези се не сме наћи перната живина јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе.

Положајник

Положајник је особа која прва улази у кућу на Божић. Пожељно је да буде мушкарац. Ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане речима „Христос се роди“, на шта му они одговарају: „Ваистину се роди“. Затим положајник прилази ватри и гранчицом са бадњака је џара говорећи: „Колико варница, толико парица; колико варница, толико среће и весеља“ и даље набрајајући све оно што мисли да би ваљало да се у домаћиновој кући умножи. Домаћин положајника најчешће дарива штриканим чарапама и делом печенице.

Драга децо, ово су само неки од  наших традиционалних обичаја везаних  за најрадоснији хришћански празник.  Није важно да ли живите на селу, у кући, или можда у неком малом стану у граду,  требало би да га прославите са својом породицом у миру и слози. Уз свећу на столу и чесницу коју је вредна домаћица припремила уз много љубави.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Б. Голубовић

фото: преузета са интернета, illustration free