Харалд Плавозуби, Свен Рашљобради и Јова Јовановић
Свен Рашљобради био је владар три краљевства, врло интересантног изгледа и карактеристичне браде, по којој се разликовао од осталих владара. Као краљ Данске и Норвешке наследио је свог оца Харалда Плавозубог око 986. године. Немојте нас питати по чему је он био познат. Рашљобради је био први дански краљ који је имао ковани новац са својим ликом на њему. Верује се да је рођен око 960. године, пре него што је његов отац прихватио хришћанство. Свен је добио име Отон по великом немачком цару Отону Великом, али то име није желео да користи. Свој необични надимак је изузетно волео и неговао своју карактеристичну браду, која је била у облику рашљи. У целом краљевству тражени су најбољи бербери који су имали изузетну част да воде рачуна о краљевској бради.
Овај пример владара из Данске који је имао за нас необичан надимак, није јединствен у Европи. У многим другим земљама, током историје, постојали су краљеви и цареви уз чије име је стојала нек одредница која је објашњавала њихову нарав, физички изглед или неку другу карактеристичну особину. Тако су у Енглеској живели: Етхелстан Сјајни, Етхелред Неспремни, Едмунд Жељезнобоки, Едвард Исповедник, Џон без Земље…
Владари који су уз своје име имали надимак Велики, Величанствени, Сјајни, било је и на истоку и западу.
Французи су имали: Робера Побожног, Луја Дебелог, Луја Свађалицу и Луја Праведног, Шарла Лудог и Филипа Високог.
Немачки цареви су надимке углавном добијали по областима у којима су владали, али и међу њима је било неколико са смешним надимцима; Карло Ћелави и Карло Дебели. Није нам познато зашто владари нису користили презимена, већ само карактеристичне надимке, а то је задржано и до данас, поготово у свим владарски кућама старих европских династија.
Не зна се тачно када су обични грађани у Европи уз своја имена добили и презиме, али се то вероватно догодило у тренутку када су вршени први пописи становништва ради убирања пореза или давања других дажбина држави.
У Србији у средњем веку када су почеле да се воде прве књиге пореских обвезника, Турци су ради лакшег сналажења мештанима појединих села давали презимена по њиховим прецима. Званично кнез Александар Карађорђевић је 1851.донео уредбу о успостављању трајних презимена, по именима најстаријих предака. Тако су потомци неког Јове добили презиме Јовановић, а Пере, Петровић.
Ј.Допуђ