Како настају фјордови?

Фјорд се формира тако што ледник усеца долину у облику латиничног слова „U”. Већина фјордова има већу дубину од оближњих мора. Согнефјорд у Норвешкој има дубину која иде до хиљаду триста метара испод нивоа мора.

Сваки природни фјорд јединствен је и предиван на свој начин. Неки су под заштитом Унеска,  као најважнија обележја Норвешке.

Бројни водопади видљиви су на овим стенама, а ту је и неколико брзих река које теку кроз шуме и ледничка језера изнад њих. Због знатижељних туриста и љубитеља природе, постоје многе платформе за посматрање познатих норвешких фјордова.

Било би погрешно дивити се норвешким фјордовима само због њихове дужине и дубине. Ови природни споменици одузимају дах својом  нетакнутом природом,  хармонијом и аутентичношћу пејзажа, лепотом која није искварена напретком цивилизације, чистом водом небројених нијанси, од плаве до зелене.

Бојана Голубовић Николић,професор географије

илустрација: Нада Серафимовић