„Мој је ујак покуповао негдје неке чаше… Да л` у Новом Саду, негдје… И ту су биле чаше на којој је био Ђура Јакшић, па чаша на којој је био Змај, па чаша на којој је био онај лик Бранка Радичевића, и онда свуда неки стихови, не знам… „Пуна срца, пуне чаше, нека живи што је наше“…
И мојој се мајци, док је она била дјевојка, тамо код ујака, највише свидио Бранко Радичевић.
И ја сам онда добио име по Бранку Радичевићу.
И ја сам најстарији Бранко у своме крају, јер у мом крају није таквог имена било. БРАНКО.
А сад има Бранкова к`о кусих паса, има их, ал` све млађи од мене, ал` ја сам најстарији. Родоначелник.“
| БРАНКО ЋОПИЋ, рођен је у селу Хашани, под планином Грмеч, на северозападу Босне и Херцеговине.(1915 – 1984) |
| Књижевник, члан САНУ и АНУБиХ. Добитник Награде Скендер Куленовић, Награде АВНОЈ-А, Његошеве награде, НИН-ове награде, а књижевна дела преведена на тридесет језика. |
ДЕЛА
Пролом, Глуви барут, Не тугуј бронзана стражо, Осма офанзива, Делије на Бихаћу, Одумирање међеда, Огњено рађање домовине, Ратниково прољеће, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Дјечак прати змаја, Горки мед, Башта сљезове боје, Босоного дјетињство, Василиса и монах, Скити јуре зеца, Јежева кућица, Приче испод змајевих крила, Магареће године, Орлови рано лете …
Писао је песме, приповетке, новеле, сатиричне приче, романе. Омиљен и посебно цењен као писац за децу.
СВАШТАРА
Око сваке наше биљежнице
стегнут пропис, не можеш да дишеш,
за сваку је строго одређено
шта ћеш у њој до краја да пишеш:
овдје бројке, по лејама уским,
тамо српски, овамо француски.
Има, ипак, у свакога ђака
тајна свеска, то ти је за причу,
одрпана, згужвана и куса:
а од мила — сваштаром је вичу.
Дивна свеска, по богатству царска,
распјевана, смјела, слободарска.
Ту се пишу историје ђачке …
(Прочитај целу песму и откриј историје ђачке. Напиши своју.)
ПРВИ ХОНОРАР
За песму о ујаку Мићи и комшији Иши, који су се потукли на свадби око „јагњеће главе“, добио је хонорар од мајке Соје. БАТИНЕ!
ПРВУ ПРИЧУ , „Смртно руво Соје Чубрилове” објавио је у Политици, 8. маја 1936.
БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
| ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА |
| ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА |
Сам Бранко је ову збирку кратких прича назвао „златном бајком о људима“.
Подељена у два циклуса, први са тринаест прича о детињству, безбрижном одрастању, и други, двадесет и једна прича, које доносе суморнију слику, сазревање и страдање у ратном и поратном времену.
Башта сљезове боје посвећена је Бранковом пријатељу Зији Диздаревићу, књижевнику, који је убијен 1942. у концентрационом логору Јасеновац.
| ПОСВЕТА |
*
БРАНКОВО ПИСМО ЗИЈИ (део)
„Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о добрим старцима и занесеним дјечацима. Гњурам се у дим рата и налазим сурове бојовнике: голубијег срца. Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима. Њено су ми сјеме посијали у срце још у дјетињству и оно без престанка ниче, цвјета и обнавља се. Пржиле су га многе страхоте кроз које сам пролазио, али коријен је остајао, животворан и неуништив, и под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу, свој барјак. Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан.
Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку. Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри људи и свети бојовници.
На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још мало, чини ми се, па ће закуцати на врата.
Нека, Зијо… Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне.
Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш …“
*
МЕТÀФОРА ж грч. стил. стилска фигура којом се jeдaн појам исказује другим, по нечему сличним, одн. поређење два слична, сродна појма исказано само појмом којим се пореди; уопште пренесено, сликовито, фигуративно изражавање неког појма.
ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Покушај да појасниш значење речи ЈУТРА, ДАНИ, БАШТА. Шта их повезује?
„Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавно нема на овом свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.”
Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика
илустрација: Маша Павловић