ОДМЕТНИК
Окупљени око огњишта у старој кући, у дугим зимским вечерима, мали Бранко, Бранкова сестра, мајка и деда Раде, помно су слушали стрица Ниџу како прича о ратним подвизима. Бранков отац, преминуо је кад је дечаку било четири године. Једва се сећао очевих прича како се почетком Првог светског рата борио као војник аустроугарске армије на фронту у Карпатима, док се стриц Ниџа борио против њих, у српској војсци, као добровољац. Тако су се два брата борила један против другог, да би тек пошто се рат завршио били поново заједно у једној кући. Бранку је од оца остало неколико првих играчака, месинганих чаура, а прве приче које је чуо биле су ратне. Стриц Ниџа је наставио да приповеда ратне авантуре. Биле су увек зачињене хумором, можда и због тога што су деца морала да чешу стица по леђима граном која је личила на чешаљ, како би га одобровољи да прича, он се смејао и тако су страшне приче постајале пуне хумора. Кад би им дојадило да прича о рату, маршевима у шумама, борбама, приповедао би им о змајевима, вилама, вампирима, чаробњацима, па и о јунацима из народних епских песама. Тако је Бранко доста стихова научио напамет још док није кренуо у школу, зато је био међу најбољим ђацима.
Међутим, учитељица је била строга и кажњавала би незналице пацкама, шибом, тада се то тако радило, али није било праведно, због чега се неколицина деце одметнула у шуму. Пролазио је Бранко поред тог гаја, под планином Грмеч и видео да су направили колибу од земље и прућа, имали су и огњиште, било му је жао сурових казни, па им се придружио, да их подржи. Играли су се рата, мислили су да су храбри ратници. Неколико дана су ту боравили, а правили се да су у школи, док се учитељица није пожалила, ником другом, до стрицу Ниџи.
Једног јутра, одбегла дружина се окупила у колиби и таман су потпалили огњиште, кад се зачу:
-Предајте се јунаци, нема вам више куд!
Препознао је глас свог стрица. Знао је да од њега нема бољег команданта за потрагу и да су сигурно опкољени. Видели су кроз улаз колибе да су им родитељи направили прстен око гаја и у тај мах су већ кренули у јуриш. Мали одметници морали су да се предају. Обећали су да више неће бежати, а учитељица да их више неће тући. Шибу коју је користила, стриц Ниџо је преломио на пола преко колена. Ипак је то била њихова победа.
Касније је те подвиге дечака Јованчетове дружине, Бранко Ћопић описао у свом чувеном роману „Орлови рано лете” и овековечио Прокин гај. Написаће још приповедака, романа, у њима ће један од главних ликова бити његов стриц, назван Николетина Бурсаћ. Од њега је наследио карактеристично приповедање пуно хумора, са мало подсмеха, сатире и ироније, а многа његова дела су у лектири и читанкама за основну школу.
проф.др Слађана Миленковић
илустрација: Маша Павловић