На почетку своје историје, људи су били потпуно зависни од онога што им је пружала природа. Када је човек открио да се неке биљке могу гајити, а неке животиње припитомити, догодила се велика промена у његовом начину живота. Више није било потребе за честим селидбама да би се преживело, али се зато морало радити на њивама- копати, заливати, жњети…
Постепено су научили да препознају плодно тло, наводњавају земљиште, предвиде смену годишњих доба и врше селекцију биљака и животиња које су гајили.
Постали су еколози-практичари, хиљаде година пре него што је екологија заснована као наука.
Још у античкој Грчкој филозоф Талес, сматрао је да је вода најважнија од свега за настанак света. Други су сматрали да је све настало згушњавањем и разређивањем ваздуха, неки опет да је почетак света почео са ватром.
Може се закључити да су већ први филозофи назрели да је захваљујући води, ваздуху, земљи, сунчевој топлоти и светлости настао живот на Земљи. За оснивача екологије сматра се Ернест Хекел,немачки научник који се много угледао на истраживања Чарлса Дарвина. Израз екологија је у науку ушао 1869.године.
Добила је име спајањем две старогрчке речи: ојкос, што значи дом, домаћинство, пребивалиште) и логос, што значи наука.
Данас је екологија једна од најинтересантнијих, али и најкомплекснијих грана биологије. Најчешће се дефинише као наука о односима живих бића према неживој и живој природи, а најкраће као наука о опстанку.
Ваша Невена
фото: еко-вест