„ДАБОГДА БИО ПЕСНИК“

Анегдота коју је записао Миша Димитријевић, чувени српски новинар и политичар, казује да је негде око 1840, када је Змају било непуних седам година, Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник и учитељ Петра  I Петровића Његоша, на пропутовању кроз Нови Сад одсео у кући Јовановића. Кад је хтео да крене, испоставило се да је мали Јова заспао. Сима није дозволио да га пробуде, већ му је пришао, пољубио га и, ставивши му руку на главу, рекао: „Дабогда био песник“.