О нашем чувеном писцу Браниславу Нушићу има много анегдота, али овог пута смо за вас изабрали једну која нас је највише насмејала.
Наиме, као ђак, Нушић је био веома немиран, али истовремено и отресит и веома бистар. Тако су једном на часу српског језика обрађиване пословице, а Нушић се превише окретао и није пазио шта наставник говори и овај га за казну прозва да каже неки пример пословице.
„Колико будала пита, ни сто паметних не могу да му одговоре“, хитро ће ученик.
Наставник се нађе у чуду и запита се да ли он том пословицом циља на њега, па рече: „Да чујем још један пример, Нушићу“.
„Паметном је довољна и реч“, мирно ће Нушић.
Разљућени наставник оде по управитеља школе и још с врата ће: „Да те чујем сада, Нушићу!“ „Несрећа никад не долази сама“, хитро рече довитљиви ђак.