Јована Глиџић, добитница прве награде на Невеновом Конкурсу за афоризме за децу и младе
Драга Јована, честитамо! Како си се осећала када си сазнала да су твоји афоризми, по оцени „Невеновог“ стручног жирија, били најбољи?
Невенова награда за афоризме ме је посебно обрадовала. Изузетно ми је драго што је конкурс посвећен великом песнику и писцу Душку Радовићу који је пореклом из Ниша, из мог родног града. Сигурна сам да би и он био поносан на мене као своју суграђанку и трудићу се да наставим са неговањем ове форме.
Када и зашто си почела да пишеш?
Писањем се бавим од првог разреда јер ме то чини срећном, тера ме да мислим само о лепим стварима и увек будем у стваралачком заносу! За мене писање не представља проблем. Када пишем унесем емоције и трудим се да то буде у дослуху са лепом енергијом. По мени, обе форме, и прича и песма, дају могућност да искажем себе и своје виђење света. Јер оно што исијава из њих јесу срећа и љубав!
У којима ситуацијама или расположењима имаш потребу да напишеш нешто?
Пишем и стварам када ми наиђе инспирација, али она је ту увек само када треба да се пусти машти на вољу и да се богати речник! Код мене је она најприсутнија када сам сама и загледана у бесконачност у којој све постоји. Трудим се тада да све забележим како бих то претворила у једно велико чудо. Сваки дан је нека авантура и то претачем у стихове или нежне и топле реченице. Углавном ме инспирише природа, пејзажи, људи и њихов карактер, доброта, племенитост. Понекад пишем на задату тему, а понекад је све плод разигране маште.
Ко су твоји књижевни узори, какву литературу волиш да читаш?
Не бих набрајала много јер ћу некога заборавити, али заиста има доста интересантних и инспиративних писаца. Сви су ми путоказ у књижевном сазревању и сви они имају нешто посебно! Могу да кажем да је први дечји писац ког сам упознала Јасминка Петровић и морам да истакнем да је оставила снажан утисак на мене. Песници који су ми показали да сам на правом путу и који су ме охрабрили су Тоде Николетић и Мирослав Кокошар. Касније сам имала ту привилегију и част да будем у друштву Љубивоја Ршумовића, Пере Зупца, Слободана Станишића, надалеко чувених и великих писаца. Љубав према писању ми је пружила прилику да будем део многих манифестација и упознам дивне писце и ,пре свега, велике људе. Читам жанровски различите књиге, али највише волим оне које говоре о томе да није битно одакле си и шта си, већ какав си. Књига има огромну моћ.
Претпостављамо да ти је српски језик омиљени предмет у школи, али да не заостајеш ни у осталим по успеху?
Јесте, поред српског, ту је и немачки који ми је веома интересантан и, како бих ја рекла, лустиг, забаван. Ту су и многи други предмети, можда мање занимљиви, али је сваки посебан на свој начин. Ја сам се препознала у литерарном свету и књижевност и језик су ми омиљени. Одличан сам ђак, имам све петице и није лако постићи све. Треба имати вере и упорности, а поготово посвећености и рада како бисте постигли нешто што желите!
Колико се то што ти радиш у слободно време разликује од активности и интересовања твојих вршњака?
Моји вршњаци више воле телефоне него књиге. Има их који воле да читају и пишу, али ,нажалост, ретки су такви. Никоме не браним и никоме не замерам да ради оно што воли. То је њихово право и не треба им сметати ако их то чини срећним. Али бих дала савет свима да оставе мало телефоне и узму књиге у руке јер, да нису научили слова, не би научили да читају и пишу и без тога ништа не би могли, а камоли да се дописују на друштвеним мрежама и играју игрице. И ја користим телефон, али књига ми је бољи друг! Имам времена и за активности ван школе. Тренирам одбојку. Испуњавам на време све своје обавезе. Идем редовно на тренинге и у слободно време идем да гледам одбојкашке утакмице. Такође, идем и у приватну школу немачког језика. То ми је сада други матерњи језик. Веома ми је интересантан и волим га. И ,наравно, поред свега тога имам времена и да одем са другарима и другарицама на забаву, у шетње, на рођендане, концерте… Бавим се и хуманитарним радом. Тачније, помажем људима када им је потребна помоћ. Дајем, а и сакупљам новац и потребне ствари за угрожену децу и за одрасле. Волела бих да сви буду срећни! Када бих имала чаробан штапић пожелела бих да сви будемо заувек живи и здрави и са онима које волимо.
Прва награда на „Невеновом“ Конкурсу за афоризме за децу и младе само је једно од многих признања за твој таленат, вештине и знање. Морамо на крају да поменемо да си добитница и престижне Светосавске награде.
Ах, да! Светосавска награда је за мене највећа награда до сада. И даље нисам свесна да сам добитник и да сам упознала толико дивних људи! Част ми је и веома ме радују сусрети са њима! Награда је доказ да сам корисно трошила детињство. Она ми је дала потврду да радим праву ствар и да идем даље. И бићу поносна заувек!
Јована, хвала ти на искрености, дивним порукама као и саветима о којима би и ми одрасли требало да размислимо. Желимо ти да и даље изражаваш своју креативност, нижући успехе, а да твоја хумана дела подстакну и друге да буду бољи. Хвала вама на лепим речима. Наравно, даћу све од себе. Али, понављам, најважније је да уживамо у ономе што радимо и да