Земља коју називају леденом краљицом северне Европе има богату исторују, али и многе занимљивости које је чине једном од најинтересантијих држава у Европи.
Поред тога што сматрају да је међу њиховим држављанима и Деда Мраза, Норвежани се могу похвалити и јединственом појавом у виду витеза пингвина. Олав Нилс је краљевски пингвин који живи у зоолошком врту у Единбургу, али је уједно и витез који служи као службена маскота и почасни пуковник Норвешке краљевске гарде. Ова титула се преноси са пингвина на пингвина, тако да је садашњи сер Олав Нилс трећи пигвин који је понео ово почасно одличје.
Назив земља хиљаду фјордова или залива, Норвешка је добила због великог броја острва и залива који се простиру на површини од преко 100 километара. То њену обалу чини веома неприступачном, што је земљи помогло у ратовима, али и у стварању разних митова. Један од најпознатијих је свакако тај да је Норвешка колевка паганских богова Одина и Тора о којима су данас снимљени веома популарни Марвел филмови. Нордијски бог Тор је син врховног бога мудрости Одина и господар муње, грома, кише и самим тим и земљорадње. Ови богови су обожавани све до преласка на хришћанску веру од стране грађана, а поготово викинга, који су веровали да ће им они донети добре времеске услове за гусарске пљачке и борбе.
Због посебних временских прилика, Норвешка је добила и назив Земља поноћног Сунца. Најсевернији град у целом свету налази се у Норвешкој и због своје локације свако лето током два месеца, у Хемерфесту Сунце сија и у поноћ.
У Норвешкој се налази и најдужи копнени тунел на свету Лардал. Дугачак је 24.5 км и подељен је на тематске делове како би путницима вожња била што пријатнија. Ти тематски делови направљени су тако што су се уз помоћ светала створили ефекти који тунел претварају у ледену пећину или небески пролаз.
Занимљивост о Норвешкој је и то да се Нобелова награда за мир додељује у главном граду Ослу. Иначе се остале Нобелове награде додељују у Шведској, али је Алфред Нобел лично тражио да Норвежани одлучују ко ће добити награду за мир. Прави разлог је остао непознат, али се верује да се Нобел дивио норвешком народу и парламенту у решавању међународних проблема.