Војводина је део Србије са највећим бројем салаша који су постали омиљена излетишта људи из целе земље. Салаши су некада били мала имања земљорадника на којима су људи генерацијама водили рачуна о усевима, пољима и животињама. Данас су ти салаши претворени у места за туристе, одрасле људе, али и децу која желе да осете традицију равнице.
Многе успомене на прошла времена могу се приметити у сваком углу једног просечног војвођанског салаша. То је на пример стари намештај, креденци које су данас замениле модерне кухиње, а у којима се некада чувала храна и посластице, ручно везени покривачи, завесе и теписи.
Најмлађи посетиоци салаша су ипак више заинтересовани за јахање коња или вожњу фијакером. Салаши у близини Новог Сада нуде и вожњу дрвеним санкама када дође зима и падне снег. Како су салаши још увек места на ком се узгајају животиње, власници су се досетили и направили мини зоолошке вртове, где је деци омогућено да се играју и помазе углавном домаће животиње и ако имају среће – њихове младунце. Широке ливаде и велика игралишта под ведрим небом су типичне за војвођанске салаше. Салаши који имају креативне радионице често користе равницу у играма са децом, тако да праве лавиринт у кукурузу или игре потрага за благом.
Храна која се служи на салашима је домаћа и лако се могу препознати типична војвођанска јела која се иначе углавном могу јести код баке. Гомбоце, штрудле, шваргле и чварци само су нека од специјалитета и симбола салаша.
Некада усамљени сељаци данас су постали домаћини који радо дочекују госте – од најмлађих до најстаријих, организују прославе и труде се да боравак на њиховом имању учине незаборавним. Тамбураши су такође велики симбол салаша, поготово у Војводини. Колико је тамбура и даље популаран инструмент, говори и то да се школе за ”мале тамбураше” налазе управо у нашем крају!
Ако посетите салаш, уживајте у свим чарима војвођанске традиције и културе, провозајте се фијакером или санкама, али и не заборавите да питате домаћине шта су кнедле, а шта гомбоце!