Лисица – пас који не лаје

Лисице су мали сисари који припадају породици паса. Иако би их многи људи пре упоредили са мачкама, са којима имају веома сличности, лисице су заправо рођаке паса, а неке чак и вукова!

Многи људи се боје лисица вероватно због њихове представе у бајкама и причама, где се описују као опасне и лукаве животиње. Ипак, лисице могу бити и веома добри кућни љубимци. То свакако не значи да треба да приђете лисицама ако их видите у дивљини, постоји велика разлика између припитомљене и дивље животиње.

Као природно веома знатижељни сисари, лисице се често могу видети како се играју са другим животињама, углавном псима и мачкама. У Новом Саду, на Лиману живи велики број лисица, а једна је чак усликана у игри са лиманском мачком!

Истина која прати ове животиње из бајки је то да су велики лопови. Лисице обожавају лоптице, поготово оне за тенис и голф и просто им не могу одолети. Дивљина није место где се савршено округле лоптице лако налазе, тако да лисице често посећују голф терене у потрази за изгубљеним лоптицама. Швајцарци су недавно имали велики проблем са лицисом голферком која је чак и по дану крала лоптице пред играчима који су неуспешно покушавали да је отерају.

Њихово тихо кретње или шуњање налик мачкама помаже им како у лову, тако и у крађи. Дугачак реп и бркови помажу им у равнотежи, а ноћни вид им даје предност над пленом. Веома је интересантно и то што лисице користе магнетно поље планете. Земља има магнетно поље које многе животиње умеју да користе углавном ради навигације. Најпознатије су свакако птице, али магнетно поље служи и морским псима и корњачама да тачно знају где се налазе у сваком моменту. Ипак, лисица је једина животиња на свету за коју је потврђено да магнетно поље Земље зна да користи у лову. Како лисице тачно виде то поље остаје непознато, али научници претпостављају да оне виде сенке и чују звук који се изравна са том сенком и да лисици смер у ком треба да се креће.

Реп лисице није само украс или помоћ при одржавању равнотеже. Уз помоћ свој репа, лисица даје сигнале осталим припадницима своје врсте, али јој служи и као лична клима. Лисице се зими покривају својим репом и на тај начин греју. Арктичке лисице врло добро подносе хладноћу, те се покривају и тресу тек на температури од минус 70 степени!