Дебео и јак храст смeјао се виткој и слабој трсци: “Што тако дршћеш и савијаш се пред сваким
ветром?”
Трска је на то остала нема, али страшна бура одлучи да је одбрани. Подиже се свом силом, спопаде храст и свали га на тло. Савитљива трска ипак остаде на свом месту.
Боље ти је у час згодан
Рађе мало попустити
Нег’ пркосом неумесним
У пропаст се стровалити.