ДОБРИЦА ЕРИЋ

… И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији

и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха

и у којој светли прах мојих предака …

Песник, прозни и драмски писац, здравичар, уредник часописа Расковник и Полетарац
ДОБРИЦА ЕРИЋ (1936 – 2019)

                                                                                                       Рођен у селу Доња Црнућа                                                                                

                                                                                                                   ШУМАДИЈА

Прву књигу песама „Свет у сунцокрету”, објавио је 1959. године у Матици српској.

 Сва дела објављена су у 20 књига  – 10 за децу, 10 за одрасле

НАБРОЈАЋЕМО САМО НЕКЕ

Вашар у Тополи, Славуј и сунце, Огрлица од грлица, Торта са пет спратова, Добрица – чобанска торбица, Река с ружом римована, Долина сунцокрета, Цар пчелар, Од ратара до златара, Песме о свицима, Писмо краљици цвећа, Деца са златом липе у коси, Свитац пшеничар и воденичар, Прича дуга три ланца из ловачког ранца, Бројанице из Грачанице и многе, многе друге.

О ДОБРИЦИ

„Добрица Ерић је златни рудник српског језика и поезије, јединствена појава међу песницима … Био је и остао дукат на небу Србије.“ (Љубомир Ћорилић)

„Ерић је једна велика, неизлечива, небески лепа бољка поезије.“ (Крстивоје Илић)

„Ерићева песма је радост језика, откривање његових још недосегнутих могућности.“ (Душан Радовић)

ДОБРИЦА О ДЕЦИ

Дете је једини цвет који се креће,најлепша ружа коју миришете. 
Дете је биљка што је у стањуда нам излечи бол и самоћу.

ЗАВИЧАЈУ

БУЛКА – (мак) биљка црвеног цвета

Цвете, лепши

од руже и булке,

Цветале ти

ЉУЉКА – колевка, зипка.

трпезе и љуљке!

Песма ти се

до неба орила,

ВРЕТЕНО – краћи, на крајевима зашиљен штап на који се намотава пређа при предењу

Свака чесма

љубав жуборила!

Игле везле,

а вретена прела,

Комбајн жео,

воденица млела!

КРДО – већи број животиња, обично исте врсте

Хлебови ти нарасли

ко брда,

Река млека

поплавила крда!

КАЛЕМИТИ –  урезивати изданак питоме биљке у дивљу

Песници ти

цветне венце вили,

А војници

воће калемили!

здрȁвити, -ӣм несвр. [гл. им. здрȁвљēње с] 1. држати здравицу, наздрављати; узимати пићe, пити. 2. а. поздрављати некогa при сусрету: упућивати поздравне речи. б. слати поздраве, добре жеље. 3. оздрављивати. • ~ се поздрављати се међусобно.

здрȁвица ж 1. а. поздравни говор, речи којима се уз чашу наздравља, изражавају жеље за здравље и cpeћy; чаша пића која се уз то испија: држати здравицу, попити тридесет здравица. б. нар. послужење, част (обично боца пића) која се нуди сватовима у пролазу или при позиву на свечаност: изнети здравице на пут. в. етн. дрвена чутура или сл. cyд којим се позивају гости на свадбу или славу. 2. песма, попевка којом се изражавају добре жеље, честитке.

здрȁвичāр м онај који држи здравицу, наздравља; онај који сватовима износи здравицу.

*  

НИКАДА          конбајн                 свитца               пруги               самном               управу                         

   НЕГО             комбајн                  свица                прузи              са мном              у праву            

Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика