То мало место у Војводини надомак Новога Сада има велики значај за историју наше земље.
У Сремским Карловцима, свака зграда и грађевина има своју причу, а у самом центру окружују чувену чесму „Четири лава“ која је изграђена давне 1799. године. За ову чесму вежу се разна веровања, од оних класичних, да испуњава жеље, до неких интересантнијих. Постоји прича која каже да ће онај ко попије воду са те чесме у једном моменту свог живота доћи да живи у Карловце. Друга верзија исте приче јесте да ће се девојка која попије воду са чесме Четири лава удати у Сремским Карловцима.
Једна од грађевина која гледа у чесму јесте чувена Карловачка гимназија, најстарија гимназија у Србији, основана 1791. Сама зграда уопште не подсећа на школу, већ на неки мали дворац. Многи домаћи филмови и серије снимани су управо у Сремским Карловцима и Карловачкој гимназији, а један од најпзнатијих је, свакако, „Лајање на звезде“. У школи су училe многе наше познате личности, а једна од њих је и Бранко Радичевић, песник чија биста стоји на улазу у школу.
После Прве велике сеобе Срба, Сремски Карловци су постали друга Пећка патријаршија. У школи ћете често учити о свим историјским догађајима због којих је тај градић битан, а измештање Пећке патријаршије је свакако један од њих. Данас је та зграда Саборне цркве центар Сремске митрополије.
Многи песници, сликари и уметници оставили су у тој вароши веома вредна дела, или су у њој били инспирисани да створе нова. Тако се у Карловцима данас може видети и слика Паје Јовановића, али и најстарије оргуље у Војводини.
Сремски Карловци имају и много културних манифестација, али једна од најпознатијих је Карловачка берба грожђа, или како је сви зову „Грожђебал“. Сваке године, недуго после почетка школске године, центар града се претвори у мали маркет где људи продају своја вина, колаче, лицидерска срца и сличне производе. Поставља се бина на којој за време трајања Грожђебала има садржаја за све генерације. Надомак центра подигне се рингишпил, који сваке године посећују и стари и млади.