Када падне летње вече и отворимо прозор, често се зачује познато зујање које као да се приближава право нашем уху. Тада креће махање рукама, сакривање испод ћебета и потрага за комарцем који се не види, али се упорно чује. Иако умеју да буду веома досадни, комарци су заправо много занимљивији него што мислимо.
Њихов свет је пун необичних трикова, невероватних чула и правих малих тајни које научници проучавају годинама. Када их мало боље упознамо, видимо да ови ситни инсекти имају способности које би могле да их претворе у праве мале детективе природе.
Где све живе комарци?
Комарци постоје на Земљи веома дуго, много дуже од људи. Научници верују да су се појавили још у време диносауруса. Данас постоји више од 3000 врста комараца, а могу се пронаћи готово свуда: у шумама, крај река, у градовима, па чак и високо у планинама.
Највише воле топла и влажна места, због чега их током лета има много више. Њихове ларве развијају се у води, па се често могу пронаћи у барама, језерцима, мочварама, па чак и у малим барицама које остану после кише.
Довољна је чак и само мала посуда са водом да би се у њој развиле ларве комараца. Зато их лети често има више после кишних дана.
Како комарац пронађе човека?
Иако су веома мали, комарци имају изузетно развијена чула. Када дишемо, избацујемо угљен-диоксид, гас који настаје у нашем телу. Комарци га могу „нањушити” из велике удаљености и управо им он помаже да пронађу људе.
Осим тога, осећају топлоту нашег тела, мирис коже и зноја. Научници верују да зато неке људе комарци уједају много чешће него друге. Можда си и сам приметио да у друштву увек постоји особа коју комарци „обожавају”, док другу скоро и не дирају.
Комарце привлачи и тамна одећа јер је лакше виде у сумрак и током ноћи. Зато су летње вечери за њих право време за потрагу за храном.
Да ли сви комарци уједају?
Занимљиво је да крв не пију сви комарци. То раде само женке, зато што су им протеини из крви потребни како би могле да положе јаја.
Мужјаци су много мирнији и хране се углавном биљним соковима и нектаром из цвећа. Зато комарци нису само „напасници”, већ неки од њих учествују и у опрашивању биљака.
Женка комарца може да положи велики број јаја одједном, због чега се комарци веома брзо размножавају током топлих месеци.
Одакле долази зујање?
Оно досадно зујање које чујемо настаје веома брзим махањем крила. Неки комарци замахну крилима и више од 500 пута у једној секунди.
Научници су открили да комарци помоћу тог звука препознају једни друге. За њих је то нека врста посебног језика. Занимљиво је да и мужјаци и женке могу да „ускладе” звук својих крила када се приближе једно другом.
Нама то зујање често смета, али у свету комараца оно има важну улогу.
Како настаје убод комарца?
Иако кажемо да нас комарац „уједе”, он заправо не гризе зубима. Уместо тога, користи танку рилицу којом пробада кожу и долази до крви.
Док то ради, убацује малу количину пљувачке због које касније настају црвенило и свраб. Наше тело тада реагује покушавајући да се одбрани, па место убода почиње да сврби.
Некада нас комарац уједе толико неприметно да то схватимо тек касније, када се појави мали црвени печат на кожи.
Зашто комарци излазе увече?
Комарци највише воле вечерње сате јер тада нема јаког сунца и ваздух је влажнији. Током великих дневних врућина лако губе воду и могу се осушити, па дан често проводе скривени у трави, жбуњу или хладовини.
Када сунце зађе, почиње њихова „ноћна смена”. Тада излазе у потрагу за храном и много су активнији. Због тога лети често чујемо зујање баш када покушавамо да заспимо.
Могу ли комарци да преживе зиму?
Када стигне хладно време, већина комараца нестане. Међутим, неке врсте успевају да преживе зиму скривене на тамним и заштићеним местима, попут подрума, пећина или шупљих стабала.
Неке женке током зиме мирују и чекају топлије дане како би поново постале активне. Зато се први комарци често појављују већ са првим топлим пролећним вечерима.
Мали ноћни истраживачи
Следећи пут када чујеш оно тихо „зззззз” изнад главе, сети се да је можда у питању мали ноћни истраживач са веома посебним способностима.
Иако су ситни, комарци крију велики број тајни које научници и данас покушавају да открију. А можда баш током неке летње вечери и ти постанеш мали истраживач природе и приметиш нешто што раније ниси.
Тамара Капларевић, молекуларни биолог и физиолог
илустрација: Јелена Виторовић