„Живописац, бакрорезац, калиграф, картограф, писац богословских, школских, историјских и природних књига, физичар, виноградар, песник, издавач, увек пуки сиромах, он је све то био неких тридесет година наше књижевности, коју је готово сам неко време представљао и носио.“
(Јован Скерлић)
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН
(Вуковар, 1726 — Нови Сад, 1785)
ПОЛИХ
СТОР м грч. стручњак за више наука; свезналица.
РЕКЛИ СУ О ЊЕМУ
Захарије Орфелина име неће се међу родом заборавити.
Д. Обрадовић
Нова српска књижевност почиње од Захарије Орфелина.
Ј. Добровски
„Ако је слободно нагађати, ја бих рекао да се Орфелин у својим књижевним радовима крио због сиротиње. Као јадник и бедник, он се осећао зависним на све стране, а врло добро је осећао и знао да средина у којој је живео није марила за људе који се истичу, а камоли људе његових идеја.“
Др Тихомир Остојић
ДЕЛА
Први српски песник који је штампао своје песме, а од десетак дужих песама најзначајнија је Плач Сербии (1761) која је написана у две верзије, народној и црквенословенској.
Први српски буквар, 1767. године у штампарији Димитрија Теодосијева
Славеносрпски магазин, први јужнословенски часопис, Орфелин штампа у Венецији, 1768. године.
Најзначајније дело Житије Петра Великог, 1772.
Вечни календар, 1780, прва књига о астрономији написана на словенском језику
Велики серпски травник у којем је обрадио око 500 биљака, њихова лековита својства и унео народне и латинске називе.
Припремио прве уџбенике латинског језика
Године 1778. објавио је своје радове у „Калиграфији“ и постао члан бечке Уметничке академије. Орфелин је цртао географске карте, резао и цртао наслове и украсе на књигама, алегоријске фигуре, портрете, пејзаже.
*
Јован Рајић бележи његову смрт у своме дневнику:
„Године 1785, 19 јануарија, умре љубезни брат мој Захарија Орфелин в Н. Садје, в епископском мајурје, пребједно.“
*
Јован Ст. Поповић:
„Сред Српства хладна Орфелин пишти
Глад му је мазда за труд!“
*
Лукијан Мушицки:
„Двојици ах! бијаху при смрти другови плачни:
Беда и туга и глад…“ ( мисли се на Орфелина и Павла Соларића)
Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика
„Живописац, бакрорезац, калиграф, картограф, писац богословских, школских, историјских и природних књига, физичар, виноградар, песник, издавач, увек пуки сиромах, он је све то био неких тридесет година наше књижевности, коју је готово сам неко време представљао и носио.“
(Јован Скерлић)
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН
(Вуковар, 1726 — Нови Сад, 1785)
ПОЛИХ
СТОР м грч. стручњак за више наука; свезналица.
РЕКЛИ СУ О ЊЕМУ
Захарије Орфелина име неће се међу родом заборавити.
Д. Обрадовић
Нова српска књижевност почиње од Захарије Орфелина.
Ј. Добровски
„Ако је слободно нагађати, ја бих рекао да се Орфелин у својим књижевним радовима крио због сиротиње. Као јадник и бедник, он се осећао зависним на све стране, а врло добро је осећао и знао да средина у којој је живео није марила за људе који се истичу, а камоли људе његових идеја.“
Др Тихомир Остојић
ДЕЛА
Први српски песник који је штампао своје песме, а од десетак дужих песама најзначајнија је Плач Сербии (1761) која је написана у две верзије, народној и црквенословенској.
Први српски буквар, 1767. године у штампарији Димитрија Теодосијева
Славеносрпски магазин, први јужнословенски часопис, Орфелин штампа у Венецији, 1768. године.
Најзначајније дело Житије Петра Великог, 1772.
Вечни календар, 1780, прва књига о астрономији написана на словенском језику
Велики серпски травник у којем је обрадио око 500 биљака, њихова лековита својства и унео народне и латинске називе.
Припремио прве уџбенике латинског језика
Године 1778. објавио је своје радове у „Калиграфији“ и постао члан бечке Уметничке академије. Орфелин је цртао географске карте, резао и цртао наслове и украсе на књигама, алегоријске фигуре, портрете, пејзаже.
*
Јован Рајић бележи његову смрт у своме дневнику:
„Године 1785, 19 јануарија, умре љубезни брат мој Захарија Орфелин в Н. Садје, в епископском мајурје, пребједно.“
*
Јован Ст. Поповић:
„Сред Српства хладна Орфелин пишти
Глад му је мазда за труд!“
*
Лукијан Мушицки:
„Двојици ах! бијаху при смрти другови плачни:
Беда и туга и глад…“ ( мисли се на Орфелина и Павла Соларића)
Мирјана Т. Лазаревић, наставник српског језика
илустрација: Маша Павловић